Predsednik Poljske Karol Navrocki stavio je danas veto na dva zakona koja su imala za cilj da uvedu „sporazume o zajedničkom životu“ za istopolne parove koji žive zajedno. Ova odluka dodatno učvršćuje poziciju Poljske kao jedne od retkih članica Evropske unije sa ograničenim pravima za LGBT osobe. Premijer Donald Tusk, koji je na vlast došao 2023. godine, obećao je reforme koje se tiču prava LGBT osoba i abortusa, ali unutrašnje podele unutar vladajuće koalicije, kao i pravo veta predsednika Navrockog, onemogućavaju bilo kakve promene.
Zakoni koji su bili predmet vetovanja odnosili su se na „status najbliže osobe u vezi“ i „sporazum o zajedničkom životu“, a njihov cilj je bio omogućavanje odraslim osobama koje žive zajedno da regulišu različita pravna pitanja. Ova pitanja su uključivala vlasništvo imovine, pristup medicinskim podacima i prava u slučaju smrti partnera. Iako su ovi zakoni naišli na podršku unutar vladajuće koalicije, uključujući i konzervativnu stranku PSL koja se ranije protivila sličnim propisima, konačna odluka predsednika istakla je duboke podele u poljskoj politici.
Navrocki, saveznika opozicione stranke Pravo i pravda, izjavio je da su zakoni „otišli predaleko“ i da bi stvorili novi institut porodičnog zakona, sa pravima sličnim onima koja uživa brak. „Kao čuvar Ustava, ne mogu da prihvatim rešenja koja bi vodila gubitku specijalnog statusa braka, definisanog članom 18 Ustava kao zajednicu muškarca i žene pod zaštitom i brigom Republike Poljske“, rekao je predsednik.
Reakcija premijera Tusk-a na veto bila je oštra. On je izjavio da je „predsednički veto izraz nepoštovanja prema građanima i njihovom pravu na sreću i normalan život“. Tuskova vlada se suočava sa izazovima u pokušaju da poništi veto, jer je potrebna većina od tri petine poslanika, što je gotovo nemoguće ostvariti s obzirom na to da nacionalističke stranke čine značajan deo parlamenta i protive se ovakvim zakonima.
Pitanje prava LGBT osoba u Poljskoj postalo je posebno osetljivo nakon što je zemlja postala deo Evropske unije, gde se očekuje da članice poštuju određene standarde ljudskih prava. Poljska se suočava sa kritikama zbog svojih stavova prema LGBT zajednici, a veto predsednika Navrockog dodatno otežava situaciju. U poslednjim godinama, razne nevladine organizacije i aktivisti su se borili za unapređenje prava LGBT osoba i za veće prihvatanje u društvu, ali su naleteli na otpor, posebno od strane nacionalističkih i konzervativnih političkih snaga.
Poljska je, zajedno sa još nekoliko evropskih zemalja, bila predmet kritika zbog svojih stavova prema LGBT pravima, a odluka predsednika Navrockog može dodatno pogoršati ovu percepciju. Mnogi smatraju da je ovakva politika u suprotnosti sa evropskim vrednostima i ciljevima, koji uključuju zaštitu ljudskih prava i borbu protiv diskriminacije.
Očekuje se da će ova situacija nastaviti da izaziva debate unutar Poljske, kao i na međunarodnom nivou. Aktivisti za ljudska prava najavili su da će nastaviti borbu za ravnopravnost i zaštitu prava LGBT osoba, dok političke stranke nastavljaju da se bore za prevlast u ovoj osetljivoj oblasti.
Takođe, postoji zabrinutost da bi ovakva politika mogla uticati na društvenu koheziju i dovesti do daljih podela unutar Poljske. U tom smislu, reakcije na veto predsednika bi mogle oblikovati buduće političke događaje i reforme u zemlji.
Poljska se, sa ovakvim odlukama, čini kao da se udaljava od evropskih standarda i vrednosti, a pitanje prava LGBT osoba ostaje ključno u borbi za ljudska prava u zemlji.
