Predsednik Kolumbije Gustavo Petro zapretio je danas da će uvesti carine od 50 procenata na robu koja se uvozi iz Sjedinjenih Američkih Država. Ova pretnja dolazi kao odgovor na najavljene mere američkog predsednika Donalda Trampa, koji je pre nekoliko sati saopštio da će SAD uvesti sankcije i carine prema Kolumbiji zbog njenog odbijanja da prihvati američke vojne avione koji prevoze deportovane migrante.
U izjavi na društvenoj mreži Truth Social, Tramp je istakao da će se hitne carine na kolumbijsku robu povećati sa 25 procenata na 50 procenata u roku od nedelju dana. Ovaj potez dolazi usred rastućih tenzija između dve zemlje, koje su se dodatno pogoršale zbog pitanja migracije i deportacija.
Petro je poručio da će Kolumbija odgovoriti na američke mere, naglašavajući da je uvođenje carina neophodno kako bi zaštitila nacionalne interese. On je dodao da Kolumbija neće pristati na pritisak Sjedinjenih Američkih Država kada je reč o primanju deportovanih migranata, što je pitanje koje je postalo predmet rasprave između dve vlade.
Pitanje deportacija migranata postalo je ključno u bilateralnim odnosima, s obzirom na to da su Sjedinjene Američke Države povećale pritisak na Latinsku Ameriku da preuzme više odgovornosti za migrante koji su pokušavali da uđu u SAD. Trampova administracija se suočava sa kritikama zbog načina na koji se bavi ovom krizom, a Kolumbija se našla u centru tih tenzija.
Ova situacija se dodatno komplikuje s obzirom na to da se Kolumbija, kao jedna od ključnih partnerskih zemalja SAD u regionu, suočava s ekonomskim izazovima i potrebom za stranim investicijama. Uvođenje carina od 50 procenata moglo bi imati ozbiljne posledice po kolumbijsku ekonomiju, s obzirom na to da je trgovina sa Sjedinjenim Američkim Državama od suštinskog značaja za mnoge sektore kolumbijske privrede.
Takođe, postoje brige da bi ovakve mere mogle dodatno pogoršati odnose između dve zemlje, koje su već pod pritiskom zbog različitih stavova o pitanjima bezbednosti, borbe protiv narkotika i migracija. Naime, Kolumbija je jedan od najvećih proizvođača kokaina na svetu, a SAD su često kritikovali kolumbijsku vladu zbog nedovoljnih napora u borbi protiv ove trgovine.
Petro je ranije naglašavao potrebu za reformom pristupa prema migraciji i borbi protiv droga, pozivajući se na humanije rešenje koje bi uključivalo više saradnje sa susednim zemljama. U tom smislu, njegovi stavovi se često razlikuju od onih koje zastupa Trampova administracija, koja se fokusira na strože mere kontrole granica i deportacije.
Reagirajući na Trampove pretnje, Petro je izjavio da je Kolumbija otvorena za dijalog, ali da neće pristati na ultimatume. On je podsetio na važnost međunarodne saradnje u rešavanju problema migracije i trgovine drogom, naglašavajući da je rešenje potrebno na globalnom nivou, a ne samo kroz jednostrane mere.
Ova situacija može imati dugoročne posledice po bilateralne odnose, a takođe bi mogla uticati na percepciju Kolumbije u međunarodnoj zajednici. Kao članica mnogih međunarodnih organizacija, Kolumbija ima obavezu da se bori protiv migracione krize i trgovine drogom, ali to ne bi trebalo da bude na račun njenih nacionalnih interesa i suvereniteta.
U svetlu ovih dešavanja, analitičari upozoravaju da bi ove tenzije mogle eskalirati ukoliko se ne pronađe zajednički jezik i rešenje koje bi zadovoljilo obe strane. U međuvremenu, građani Kolumbije i dalje su zabrinuti zbog mogućih ekonomskih posledica i promena u spoljnoj politici svoje zemlje.
