Predsednik Saveza Srba iz regiona, Miodrag Linta, podsetio je na tragične događaje koji su se odigrali pre 34 godine u Sijekovcu kod Broda, kada su hrvatske i muslimanske snage počinile prvi masovni zločin u Bosni i Hercegovini (BiH) ubistvom devet civila. Naime, 26. marta 1992. godine, u Sijekovcu je ubijeno devet pravoslavnih Srba, čija je jedina „krivica“ bila to što su pripadali srpskoj nacionalnosti. Linta ističe da je ovaj događaj samo početak stradanja srpskog naroda tokom rata u BiH.
Tokom sedmomesečne okupacije Sijekovca, prema Lintinim rečima, ubijeno je ukupno 46 srpskih civila. Ovaj period predstavlja tamnu tačku u istoriji tog mesta, a Milja Zečević, koja je izgubila tri sina i supruga, postala je simbol stradanja. Najmlađa žrtva zločina bio je Dragan Milošević, koji je imao samo 17 godina, dok je najstariji među žrtvama bio Jovo Zečević, koji je imao 72 godine.
U svom saopštenju, Linta je ukazao na to da je za ovaj svirepi zločin, kao i za mučenja i odvođenja u logore, do sada pravosnažno osuđeno samo jedno lice, i to na deset godina zatvora. Ovaj podatak dodatno naglašava osećaj nepravde među srpskim narodom, koji se suočava s teškom situacijom kada je reč o pravdi za svoje žrtve. Linta je naglasio da, i pored brojnih materijalnih dokaza, za srpske žrtve često nema pravde.
On je takođe istakao potrebu da se odgovorni za zločin u Sijekovcu, kao i za mnoge druge zločine nad Srbima u BiH, dovedu pred pravdu. „U pitanju je jedan od mnogih primera da za srpske žrtve nema pravde“, rekao je Linta, dodajući da se mora uložiti trud kako bi se pravda napokon ostvarila.
Pored toga, Linta je apelovao na Srbiju da pokrene sistematsku borbu za istinu o stradanju Srba tokom devedesetih godina prošlog veka. On smatra da bi jedan od načina za to bilo osnivanje državne institucije, odnosno memorijalnog centra srpskih žrtava na prostoru bivše Jugoslavije u Beogradu. Ovaj centar bi mogao da igra ključnu ulogu u očuvanju sećanja na stradale i u borbi za pravdu.
U Srbiji i među srpskom dijasporom, postoje različiti stavovi o tome kako pristupiti obeležavanju ovakvih događaja. Dok neki smatraju da je važno da se javnost i mlade generacije podsećaju na stradanja kroz različite obeležja i komemoracije, drugi smatraju da bi fokus trebao biti na pomirenju i izgradnji boljih odnosa među narodima koji su nekada bili u sukobu.
Linta je u svom obraćanju naglasio da je veoma važno da se ne zaboravi na žrtve, jer je sećanje na njih ključno za budućnost. „Ne možemo dozvoliti da se istorija ponovi. Moramo učiti iz prošlosti i raditi na tome da se takvi zločini nikada više ne ponove“, rekao je Linta.
U tom kontekstu, on je apelovao na sve relevantne institucije u Srbiji i BiH da se uključe u proces istraživanja i dokumentovanja zločina nad Srbima, kako bi se obezbedila pravda za sve žrtve. Samo tako, smatra Linta, srpski narod može da pronađe mir i pravdu nakon svih patnji koje su pretrpeli tokom ratova na prostoru bivše Jugoslavije.
Na kraju, važno je napomenuti da se obeležavanje ovakvih značajnih datuma ne odnosi samo na podsećanje na prošlost, već i na izgradnju temelja za bolju budućnost, gde će se resavati nesuglasice kroz dijalog i razumevanje, umesto sukoba i nasilja.
