Ovogodišnji izbori za Visoki savet tužilaštva izazvali su značajnu pažnju i napetost, osvetljavajući duboke podele unutar pravosudnog sistema, ali i u širem društvenom kontekstu. Predstavnici pravosudnih institucija, uključujući predsednika Skupštinskog odbora za pravosuđe Uglješu Mrdića i novoizabranog sudiju Ustavnog suda Mihajla Rabrenovića, komentarisali su trenutnu situaciju u tužilaštvu i uticaj odluka sudova na pravnu sigurnost i poverenje građana.
Mrdić je izrazio zabrinutost zbog stanja u pravosuđu, naglašavajući da je situacija u tužilaštvu lošija nego u sudstvu. On ukazuje na to da je tokom godine došlo do više „tužilačkih državnih udara“, na čelu sa vrhovnom tužiteljkom Zagorkom Dolovac i tužiocem za organizovani kriminal Mladenom Nenadićem. Upozorava da je Skupština odbila izveštaje o radu tužilaštva, što predstavlja ozbiljan problem.
Ističući da su većina zaposlenih u tužilaštvu i sudstvu čestiti i odgovorni, Mrdić je naveo da je po prvi put u istoriji parlamenta odbijen izveštaj o radu vrhovnog tužioca za pet godina. On je kritikovao rad Zagorke Dolovac, ističući da je njen način vođenja tužilaštva neočekivan i nezadovoljavajući.
S druge strane, Mihajlo Rabrenović smatra da se pravosudni sistem nalazi u prelaznoj fazi. On naglašava da postoje i potencijali za unapređenje, ali i izazovi. Rabrenović ističe heterogenost pravosudnog sistema, naglašavajući da različite institucije funkcionišu različitim intenzitetom i kvalitetom. On dodaje da postoje pozitivni primeri rada pravosuđa, ali i odluke koje su izazvale sumnje u javnosti.
Mrdić je takođe ukazao na važnost pravne sigurnosti i poverenja građana u institucije, pozivajući na ostavke ključnih figura u tužilaštvu, uključujući Dolovac i Nenadića. On je podneo krivične prijave protiv osoba povezanih sa smrću 16 ljudi u Novom Sadu, smatrajući da su ti ljudi zaštićeni od strane tužilaštva.
Rabrenović je, s druge strane, objasnio pojam pravne sigurnosti, naglašavajući da podrazumeva jednaku primenu zakona na sve građane, bez izuzetaka. Takođe, ističe važnost predvidivosti odluka državnih organa, posebno sudova, kako bi građani znali šta mogu očekivati u sličnim pravnim situacijama.
Mrdić je predložio izmene zakona kako bi se postigla veća odgovornost unutar pravosudnog sistema. On veruje da bi usvajanje nekoliko ključnih zakona moglo ojačati kako tužilaštvo, tako i sudstvo. Na primer, predložio je reformu mreže sudova kako bi se olakšao rad i smanjio broj nagomilanih predmeta.
Rabrenović je dodao da je deo pravosudnog sistema ipak funkcionisao kako treba, uprkos izazovima, naglašavajući potrebu za reformama i unapređenjima. On je ukazao na globalni kontekst reformi, ističući da je normalno predložiti poboljšanja zakona i praksi, jer svet prolazi kroz promene i prilagođavanja u različitim pravnim sistemima.
U zaključku, trenutna situacija u pravosudnom sistemu Srbije zahteva hitnu pažnju i reforme kako bi se povratilo poverenje građana i osigurala pravna sigurnost. Ovi izbori za Visoki savet tužilaštva predstavljaju ključni korak u tom pravcu, ali i izazov s obzirom na postojeće podele i nesuglasice unutar pravosudnih institucija. Dialog i zajednički napori svih aktera u pravosudju biće od suštinskog značaja za budućnost pravnog sistema u Srbiji.
