U svakodnevnoj vožnji, jedna od najneugodnijih situacija je kada automobil ne može da se pokrene zbog praznog akumulatora. Iako se rešenje uz pomoć starter kablova na prvi pogled čini jednostavnim, u praksi se radi o postupku koji zahteva preciznost, znanje i pridržavanje pravila bezbednosti. Stručnjaci upozoravaju da se greške u povezivanju klema dešavaju čak i iskusnim vozačima, a posledice mogu biti od oštećenja elektronike do ozbiljnih bezbednosnih rizika. Zato je važno razumeti ne samo kako se kablovi spajaju, već i zašto je redosled povezivanja ključan.
Starter kablovi, poznati kao kleme, koriste se za pokretanje vozila sa praznim akumulatorom uz pomoć drugog automobila. Prvi korak u postupku je povezivanje crvenog kabla na pozitivni pol akumulatora vozila koje ne može da se pokrene. Zatim se drugi kraj istog crvenog kabla povezuje na pozitivni pol akumulatora vozila donatora. Tek nakon toga prelazi se na crni kabl, koji ima važnu ulogu u završetku strujnog kruga. Važno je obratiti pažnju na oznake na akumulatoru, gde je pozitivni pol označen znakom „+“. Ukoliko oznake nisu jasno vidljive, preporuka je da se ne nagađa, već da se konsultuje uputstvo proizvođača vozila.
Redosled spajanja nije slučajan i ima jasnu bezbednosnu svrhu. Prvo povezivanje pozitivnih polova obezbeđuje da strujni krug ostane otvoren dok se ne postavi i negativni kabl, čime se smanjuje rizik od varničenja. Ukoliko bi se prvo povezao negativni kabl, svaki slučajan kontakt crvenog kabla sa metalnim delovima vozila mogao bi da izazove varnicu. To je posebno rizično jer se u blizini akumulatora tokom punjenja može oslobađati zapaljivi gas vodonik. Zbog toga pravilna procedura direktno utiče na bezbednost i vozila i osobe koja izvodi postupak.
Jedna od najčešćih grešaka je spajanje crnog kabla direktno na minus pol praznog akumulatora, što može delovati logično, ali se ne preporučuje. Ispravan postupak podrazumeva da se crni kabl prvo povezuje na negativni pol donorskog vozila ili na odgovarajuću tačku uzemljenja. Drugi kraj se zatim ne spaja na akumulator pokvarenog automobila, već na metalni deo motora ili posebno predviđeno uzemljenje. Ovaj način smanjuje rizik od varničenja u neposrednoj blizini akumulatora, što je ključno za sprečavanje požara i oštećenja.
Kada motor konačno proradi, vozila treba da rade još nekoliko minuta kako bi se napon stabilizovao. Tek nakon toga se kablovi skidaju, i to obrnutim redosledom od spajanja. Prvo se uklanja crni kabl sa donorskog vozila, zatim sa pokvarenog, a potom crveni kabl istim redosledom. Nijedno vozilo ne bi trebalo gasiti dok su kablovi još uvek povezani. Nakon uspešnog pokretanja, preporučuje se vožnja od najmanje desetak kilometara kako bi alternator dopunio akumulator. Ako se ubrzo ponovo pojavi isti problem, to je znak da je akumulator istrošen i da je potrebna zamena.
Električna i hibridna vozila imaju 12-voltni akumulator koji služi za pokretanje sistema, pa se u određenim slučajevima mogu pokretati na kleme. Međutim, tu je potrebna dodatna pažnja. Ova vozila imaju i visokonaponske sisteme označene narandžastim kablovima, koje ni u kom slučaju ne treba dodirivati. Proizvođači često ne preporučuju korišćenje električnog vozila kao donatora struje zbog osetljivosti njihovih sistema.
Ako se situacija sa pražnjenjem akumulatora ponavlja u kratkom vremenskom periodu, to najčešće znači da akumulator više ne drži kapacitet i da je pri kraju svog veka trajanja. Prosečan vek akumulatora je od četiri do šest godina, ali gradska vožnja i kratke relacije mogu ga značajno skratiti jer se baterija ne puni dovoljno tokom vožnje. Redovno održavanje, čišćenje kontakata i izbegavanje ostavljanja uključenih potrošača kada je motor ugašen mogu produžiti njegov životni vek i smanjiti rizik od ovakvih situacija.
