Nova, sveobuhvatna studija otkrila je da najveća stabla amazonske prašume ne samo da se drže, već i napreduju – rastu, množe se i nastavljaju da igraju ključnu ulogu u ublažavanju uticaja klimatskih promena. Naučnici su otkrili da je došlo do povećanja broja velikih stabala od 3,3% po deceniji, nakon što su pratili promene na 188 netaknutih šumskih parcela širom Amazona tokom poslednjih 30 godina.
Pod vođstvom skoro 100 istraživača sa 60 univerziteta u Brazilu, Velikoj Britaniji i drugim zemljama, nalazi su objavljeni u četvrtak, u časopisu Nature Plants. Autori su rast pripisali rastućoj količini ugljen-dioksida u atmosferi, usled sagorevanja gasa, nafte i uglja.
Ova studija je pozdravljena kao dokaz otpornosti šuma u uslovima klimatskih promena, ali su naučnici upozorili da ova velika stabla ostaju ranjiva. Suše, munje i požari postaju sve češći, dok krčenje šuma i dalje predstavlja ozbiljnu pretnju. Adrijana Eskivel-Milbert, jedna od glavnih autorki studije, izjavila je za NBC News da je postojalo shvatanje da se od velikih stabala očekuje da budu ranjiva na klimatske promene, ali da se čini da pokazuju značajnu otpornost.
Naučnici su naglasili da, iako je zaštita netaknutih šumskih područja neophodna za stabilizaciju klime, Amazon ne može sam da nadoknadi ogromnu količinu ugljen-dioksida koju širom sveta proizvode automobili, fabrike i elektrane. Amazon ostaje ugrožen, jer prašuma skladišti više ugljenika nego što proizvodi. Pritiskanje prašume preko njenih granica moglo bi ubrzati klimatske promene i imati strašne posledice po lokalne zajednice, uključujući starosedelačke grupe koje zavise od nje.
Tokom istraživanja, naučnici su analizirali promene u sastavu i rastu stabala na netaknutim parcelama, što je omogućilo detaljno praćenje fluktuacija u ekosistemu. Na osnovu prikupljenih podataka, utvrđeno je da je povećanje broja velikih stabala rezultat povećane koncentracije ugljen-dioksida, koja podstiče fotosintezu i rast biljaka. Čak i u uslovima klimatskih promena, ova stabla su pokazala sposobnost prilagođavanja, što može biti od pomoći u borbi protiv globalnog zagrevanja.
Međutim, istraživači su takođe istakli da se i dalje suočavaju s opasnostima. Krčenje šuma, izazvano ljudskim aktivnostima kao što su poljoprivreda i urbanizacija, predstavlja konstantnu pretnju za integritet Amazona. U isto vreme, klimatske promene dovode do ekstremnijih vremenskih uslova, što dodatno ugrožava stabilnost ovih ekosistema.
Adrijana Eskivel-Milbert je naglasila važnost očuvanja ovih netaknutih područja, ističući da su ona ključna za održavanje globalne klime. Iako su velika stabla pokazala otpornost, njihovo preživljavanje zavisi od očuvanja celokupnog ekosistema. U suprotnom, gubitak ovih stabala mogao bi imati dalekosežne posledice po biodiverzitet i klimatsku ravnotežu.
S obzirom na globalnu krizu klimatskih promena, očuvanje Amazona postaje sve važnije. Ova prašuma ne samo da je dom za brojne vrste i autohtone zajednice, već igra i ključnu ulogu u globalnom ciklusu ugljenika. Njena sposobnost da skladišti ugljen-dioksid čini je ključnom linijom odbrane u borbi protiv klimatskih promena.
U svetlu ovih otkrića, naučnici pozivaju na hitnu akciju kako bi se obezbedila zaštita ovih vitalnih ekosistema. Očuvanje amazonskih šuma nije samo lokalna, već i globalna odgovornost. S obzirom na sve veće izazove sa kojima se suočavamo, budućnost ovih šuma, a time i čitavog planeta, zavisi od naše sposobnosti da prepoznamo i delujemo na vreme.
