Više desetina hiljada ljudi učestvovalo je danas na Prajd povorkama u Sofiji i Bukureštu, u znak podrške pravima LGBT+ zajednice. Učesnici su na ulicama glavnih gradova Bugarske i Rumunije pozivali na jednakost i veća prava, mašući zastavama duginih boja i uz duvanje u pištaljke, uprkos sve jačem protivljenju konzervativnih grupa u većinski pravoslavnim Rumuniji i Bugarskoj. Ova dva događaja su se održala uprkos sve jačem protivljenju konzervativnih grupa u dve zemlje.
Rumunija i Bugarska su članice Evropske unije od 2007. godine, a pre pristupanja usvojile su zakone o ljudskim pravima u skladu sa standardima Unije, iako javno mnjenje u tim zemljama i dalje pokazuje ograničenu podršku LGBT+ zajednici u poređenju s drugim državama EU. Prema organizaciji ILGA-Evropi na „Duginoj mapi“ za 2025. godinu, Rumunija i Bugarska nalaze se na poslednjem mestu među 27 država članica EU kada je reč o pravnom i političkom položaju LGBTQ+ osoba.
Alina Purkaru, književnica i učesnica skupa u Bukureštu, izjavila je: „Još uvek imamo duboko konzervativno društvo sa veoma izraženim tradicionalnim vrednostima. I dalje živimo u patrijarhatu, ponekad otvorenom, sa mnogo predrasuda i straha.“ U obe zemlje građanska partnerstva, odnosno istopolne zajednice i brakovi nisu zakonski priznati, iako pravo Evropske unije zabranjuje diskriminaciju na osnovu seksualne orijentacije.
Predsednik rumunske nevladine organizacije MozaiK, Vlad Viski, izjavio je: „Zbog toga smo danas na ulicama, da tražimo legalizaciju građanskih partnerstava,“ dodajući da se radi o osnovnim pravima poput nasleđivanja, poseta u bolnicama, medicinskog odlučivanja i porodičnih penzija. U Bugarskoj, Simeon Vasilev, jedan od organizatora Prajda, naglasio je da hiljade istopolnih parova žive zajedno, grade domove, podižu decu i brinu jedni o drugima bez zakonske zaštite i priznanja njihove veze.
Ovogodišnji Prajd u Sofiji održan je pod sloganom „Drugačiji zajedno“, uz poruku organizatora da žele da se suprotstave sve prisutnijoj negativnoj retorici prema zajednici. Organizacije za ljudska prava upozoravaju da su poslednjih godina u obe zemlje porasli neprijateljski stavovi i govor mržnje prema LGBT+ zajednici, a u Sofiji i Bukureštu su istovremeno održani i skupovi protiv Prajda.
U Sofiji je održan „Marš porodice“, koji od 2021. organizuju desničarske i verske grupe, a na kojem su promovisane „hrišćanske, patriotske i tradicionalne vrednosti“. Bugarska pravoslavna crkva, kojoj pripada oko 80 odsto stanovništva, izrazila je protivljenje Prajdu i podržala „tradicionalnu porodicu“. U Bukureštu je istovremeno održan „Marš za normalnost“, koji je organizovala nacionalistička grupa.
U bugarskom parlamentu podršku „Maršu porodice“ izrazila je stranka premijera Rumena Radeva, navodeći da je „tradicionalna porodica temelj nacionalne bezbednosti, identiteta i budućnosti“. Bugarski helsinški komitet kritikovao je ovu izjavu, ocenjujući da se njome „jedna grupa građana stavlja iznad drugih“.
Ove povorke i protivskupi predstavljaju sukob između progresivnih i konzervativnih stavova u društvima koja se bore sa pitanjima identiteta, prava i jednakosti. U kontekstu sve većih tenzija, važno je napomenuti da se i dalje vodi borba za ljudska prava i jednakost, dok se istovremeno suočavamo s rastućim predrasudama i netolerancijom. Prajd povorke u Sofiji i Bukureštu su podsetnik na to koliko je važna borba za prava LGBT+ zajednice u regionu gde su tradicionalne vrednosti duboko ukorenjene u društvenoj strukturi.
S obzirom na trenutne okolnosti, budućnost prava LGBT+ zajednice u Rumuniji i Bugarskoj ostaje neizvesna, ali današnji događaji pokazuju da se glasovi za promene ne mogu ignorisati. U ovom kontekstu, Prajd povorke služe kao važna platforma za podizanje svesti i stvaranje prostora za dijalog o pravima svih građana, bez obzira na njihovu seksualnu orijentaciju.
