Američki zvaničnici se pripremaju za moguće vojne akcije protiv Irana u narednim danima, prema izvorima koje je kontaktirao Bloomberg. Ova informacija dolazi u trenutku kada se situacija u regionu dinamično razvija, a mogućnost promene planova je uvek prisutna.
Prema nekim izvorima, planovi o napadu na Iran mogli bi se realizovati već ovog vikenda. Rukovodstvo nekoliko federalnih agencija započelo je pripreme za mogući napad, što ukazuje na ozbiljnost situacije. Agencija takođe napominje da se retorika predsednika Donalda Trampa značajno promenila u poslednjim danima. On je izrazio zabrinutost da Iran može biti blizu dobijanja nuklearnog oružja, što dodatno pojačava tenzije između dve zemlje.
Senator Lindzi Grejam, koji je blizak Trampu, bio je jedan od glavnih glasova koji su pozivali predsednika da razmotri vojnu akciju. Izvori navode da je Tramp više puta kontaktirao Grejama, što ukazuje na intenzivnu komunikaciju između njih u vezi s ovom krizom. Grejam je izjavio da je razgovarao sa Trampom i da je predsednik bio „veoma fokusiran i smiren,“ naglašavajući da ozbiljno misli na sprečavanje Irana u sticanju nuklearnog oružja.
Prema informacijama koje je objavio Wall Street Journal, Tramp je privatno dao saglasnost za plan napada na Iran, ali je odlučio da sačeka da vidi da li će Teheran odustati od svog nuklearnog programa. Izvori publikacije sugerišu da bi Sjedinjene Američke Države mogle ciljati na postrojenje Fordo, koje je ključno za iranski nuklearni program. Ovaj objekat se nalazi ispod planine i smatra se da je van domašaja čak i za najmoćnije bombe, što komplikuje vojnu strategiju.
U kontekstu ovih tenzija, američka vojska je pojačala svoje prisustvo na Bliskom istoku. Treći razarač američke mornarice ušao je u istočni Mediteran, a druga američka udarna grupa nosača aviona se kreće ka Arapskom moru. Iako je Pentagon izjavio da je vojno gomilanje isključivo odbrambene prirode, to poboljšava poziciju SAD u slučaju da Tramp odluči da se pridruži izraelskim vojnim akcijama protiv Irana.
Analitičari smatraju da bi ovo moglo biti taktičko gomilanje snaga s ciljem da se Iran primora na kapitulaciju ili ustupke. Ove akcije bi mogle imati dalekosežne posledice na regionalnu stabilnost i globalne odnose, posebno ako dođe do vojne eskalacije. Mnogi se pitaju kako će Teheran reagovati na ovakvu vojnu pretnju i da li će biti spreman da se suoči sa američkom vojskom.
U središtu ovog sukoba su i dalje iranski nuklearni program i strahovi zapadnih zemalja od mogućeg razvoja nuklearnog oružja. Trampova administracija je već ranije pokazivala sklonost ka vojnim rešenjima, a trenutna situacija bi mogla biti test za njegovu odlučnost i sposobnost da upravlja krizom.
Ova situacija se odvija u kontekstu šireg geopolitičkog okvira, gde se odnosi između Sjedinjenih Država i Irana neprekidno pogoršavaju. Mnogi analitičari smatraju da bi svaka vojna akcija mogla izazvati lančanu reakciju, koja bi uključivala i druge zemlje u regionu, kao što su Saudijska Arabija i Izrael, koji su već uložili značajne napore da se suprotstave iranskom uticaju.
Kako se situacija dalje razvija i kako će reagovati međunarodna zajednica, ostaje da se vidi. U svakom slučaju, predstojeći dani će biti ključni za budućnost američko-iranskih odnosa i stabilnost celog Bliskog istoka.
