U gasenju pozara na grckom ostrvu Hios, koji traje cetvrti dan, ucestvuje veliki broj vatrogasnih ekipa i dobrovoljaca. Vatra se povremeno pojavljuje na novim mestima, a grcke vlasti iznele su sumnje da su pozari podmetnuti, prenosi danas Katimerini.
Ministar za klimatske krize i civilnu zastitu Janis Kefalogijanis izjavio je da se ozbiljno ispituje mogucnost organizovane kriminalne aktivnosti. On je naglasio da je kada pozari istovremeno izbiju na tako rastrkanim mestima, potrebno govoriti o sumnjivoj aktivnosti. Ove sumnje dolaze usred borbe protiv pozara koji su zahvatili znacajne delove ostrva.
Slabljenje vetra juce je pomoglo u gasenju pozara, dok su se vatrogasci borili da sprece prosirenje vatre do nepristupacnih mesta, gde bi gašenje bilo još teže. Na Hiosu, plamen je dostigao visinu od oko 20 do 30 metara, nakon što je vatra zahvatila borove na zasticenom podrucju prirode, koje se nalazi u blizini arheoloskog nalazišta.
Prema pocetnim procenama, vatra je zahvatila vise od 60.000 hektara, a u nekim slucajevima, vatra je stigla blizu mora. Iz priobalnog naselja Liti, turisti su bili primorani da napuste hotel zbog opasnosti od vatre. Ovi dogadjaji dodatno su pogorsali situaciju na ostrvu, koje se već suočava sa problemima u vodosnabdevanju.
Problemi sa vodosnabdevanjem nastali su jer su neka podrucja ostala bez vode, bilo zbog nestanka struje ili zbog ostecenja mreze na brani Agios Georgios usled pozara. Ovi problemi dodatno komplikuju napore vatrogasaca da obuzdaju vatru.
Juče se na ostrvu protiv pozara borilo 444 vatrogasaca, uz podršku 21 tima sumskih komandosa, 85 vozila i 30 dobrovoljaca sa cetiri dobrovoljna vozila. Takođe, u akciji su učestvovala i dva aviona i šest helikoptera, koji su dodatno pomogli u gašenju vatre. Ove informacije ukazuju na ozbiljnost situacije i visoki stepen angažovanja svih resursa u borbi protiv ovog prirodnog elementa.
Vlasti su takođe naglasile da se mora obratiti pažnja na moguće uzroke ovih požara. Kroz analizu i istraživanje, nadležne službe žele da utvrde da li su požari zapravo podmetnuti, što bi dodatno ukazalo na potrebu za jačom zaštitom prirodnih resursa i životne sredine.
U međuvremenu, stanovnici Hiosa se bore sa posljedicama ovog velikog požara, dok zatražuju pomoć i podršku od vlade i drugih organizacija. Njihova sigurnost i zaštita od požara postali su prioritet, a vlasti se trude da obezbede što bržu pomoć onima koji su pogođeni.
Ova situacija na Hiosu nije jedinstvena, jer su u prethodnim godinama mnoge druge regije u Grčkoj takođe bile pogođene razornim požarima. S obzirom na promene klime i sve češće ekstremne vremenske uslove, stručnjaci upozoravaju da će se ovakvi incidenti verovatno ponavljati, te je potrebno preduzeti ozbiljne mere kako bi se zaštitili životna sredina i stanovništvo.
U zaključku, situacija na Hiosu izuzetno je ozbiljna, a nadležni organi rade na rešavanju problema uzrokovanih ovim požarima. S obzirom na sve izazove, važno je da se poveća svest o rizicima i potrebnim preventivnim merama kako bi se zaštitili prirodni resursi i stanovništvo u budućnosti.
