Izmene tri medijska zakona u Srbiji imaju za cilj harmonizaciju sa pravnim tekovinama Evropske unije i standardima Saveta Evrope, ali i unapređenje rada javnih servisa. Ovo je izjavilo Ministarstvo informisanja, naglašavajući važnost prilagođavanja zakonodavstva savremenim potrebama građana.
Jedna od ključnih izmena je uvođenje novog instituta – poverenika za zaštitu slušalaca, gledalaca i čitalaca. Ova funkcija biće zadužena za posredovanje između javnih servisa, poput RTS-a i RTV-a, i njihovih korisnika. Naime, građani će imati mogućnost da se žale na sadržaj emitovanog programa, a javni servisi će biti obavezni da odgovore na te pritužbe.
Ministar informisanja Boris Bratina ističe da će poverenik biti odgovoran za vođenje evidencije o pristiglim pritužbama i predlozima, kao i za obaveštavanje glavnih urednika o tim pitanjima. Takođe, poverenik će pružati preporuke za unapređenje medijskih usluga i kvaliteta emitovanog sadržaja, ali neće imati ovlašćenja za kažnjavanje.
Poverenik će biti izabran od strane programskog saveta, koji predstavlja interese gledalaca, a čije članove bi birao resorni odbor Skupštine Srbije. Ova struktura ima za cilj da osigura nezavisnost poverenika, koji će biti organizaciono odvojen od upravljačkih delova javnog servisa.
Rade Veljanovski, koji je učestvovao u izradi nacrta zakona, ističe da su slični mehanizmi već implementirani u Evropskoj uniji i pokazali su se kao efikasni. Prema njegovim rečima, evropski javni servisi imaju hiljade komunikacija dnevno sa svojim gledaocima i slušaocima, što ukazuje na značaj otvorene komunikacije i odgovornosti.
Ipak, pravnik Saša Mirković upozorava da su odredbe predloga zakona nedorečene i nametnute, te da možda neće doneti suštinske promene u radu javnih servisa. On smatra da će poverenik, s obzirom na nisku mesečnu naknadu koja iznosi prosečnu platu u javnom servisu, privući samo nekvalifikovane pojedince koji neće biti motivisani da se ozbiljno bave problemima s kojima se suočavaju javni mediji.
Mirković ukazuje na to da bi prava premija za ovu funkciju trebalo da bude znatno veća kako bi privukla stručnjake koji su sposobni da se suoče s izazovima u oblasti uređivačke politike i zaštite javnog interesa.
Pre nego što su izmene zakona stigle u parlament, novinarska udruženja izrazila su zabrinutost zbog ubrzanog postupka donošenja zakona i nedostatka transparentnosti. Oni su zatražili da se osigura da proces donošenja propisa bude otvoreniji i da se uzmu u obzir mišljenja stručne javnosti.
U svetlu ovih izmena, očekuje se da će se javni servisi suočiti s novim izazovima i odgovornostima, kao i da će biti potrebno dodatno vreme kako bi se osiguralo da novi mehanizmi funkcionišu efikasno i u interesu građana. Uvođenje poverenika za zaštitu slušalaca, gledalaca i čitalaca može biti korak napred ka većoj odgovornosti i transparentnosti, ali je važno da se pažljivo razmotre sve posledice ovih zakonskih izmena.
U svakom slučaju, javnost će pažljivo pratiti kako će se novi sistem implementirati i kako će uticati na kvalitet medijskih usluga u Srbiji. Vreme će pokazati da li će ove izmene doneti stvarne promene ili će ostati samo na papiru. Građani očekuju da će imati aktivniju ulogu u oblikovanju sadržaja koji se emituje, a javni servisi će morati da se prilagode novim standardima i očekivanjima.
