Život kakav je Vasilij Kovač poznavao završio se uz snažan prasak. Bilo je kasno popodne, 1. marta 2025. godine, kada je oklopno vozilo probilo metalnu kapiju stare seoske kuće u kojoj je živeo, jugoistočno od letonske prestonice Rige. Iz vozila su izašli maskirani muškarci sa uperenim oružjem, pripadnici Letonske službe državne bezbednosti. Prema zapisniku o pretresu, službenici su pretražili imanje i zaplenili nekoliko mobilnih telefona, SIM kartica, dokumenata, pištolj sa izbrušenim serijskim brojem, bajonet za automatsku pušku AK-47 i uređaj za ometanje signala mobilnih telefona. Kovač, Ukrajinca u šezdesetim godinama, uhapšen je nakon više od trideset godina života u Letoniji.
U martu je prebačen u Litvaniju, gde mu se sudi zbog planiranja terorističkih napada, zajedno sa još četvoricom navodnih saučesnika. Petorici muškaraca se sudi u Varšavi, a svi oni su optuženi da su, u ime ruske vojne obaveštajne službe GRU, planirali i izvodili podmetanja požara u pošiljkama u nekoliko evropskih zemalja, uključujući incident u Lajpcigu 20. jula 2024. godine, kada je paket zapaljen na aerodromu neposredno pre utovaranja u teretni avion kompanije DHL.
Optuženi negiraju krivicu, tvrdeći da nisu svesno radili za rusku obaveštajnu službu. Prema istražnim spisima, Kovač predstavlja primer nove kategorije operativaca GRU, poznatih kao „agenti niskog nivoa“ ili „potrošni agenti“. On je navodno prevozio masažne jastuke prepravljene da sakriju zapaljive naprave iz Letonije u Litvaniju. Nakon ruske invazije na Ukrajinu, GRU se sve više oslanja na posrednike koji regrutuju ljude putem aplikacija za razmenu poruka, poput Telegrama.
Ovi „potrošni agenti“, često motivisani novcem, obavljaju pojedinačne zadatke, a regrutovani pojedinci često znaju vrlo malo o široj operaciji. Tako su i istražitelji otkrili mrežu sabotaža u kojoj se pažljivo obaveštajno planiranje prepliće sa ljudskom nesposobnošću, a obični ljudi postaju „potrošna roba“. GRU, kojoj se obratila novinarska mreža, nije odgovorila na zahtev za komentar.
Kovač, koji se nalazi u zatvoru više od godinu dana, insistira na tome da je pitanje pravde, a ne njega lično. U razgovorima iz zatvora, Kovač ističe da ne zna kako je završio u ovoj situaciji, ali priznaje da je prevezao jedan paket. Prema njegovim rečima, kontaktirao ga je neko putem Telegrama, a zahtev je delovao bezazleno. Kovač je preuzeo paket iz ormarića u Rigi i krenuo ka Vilnjusu, ali je nakon povratka otkrio da paketa više nema u njegovom automobilu.
Litvanski istražitelji rekonstruisali su kretanje uređaja korišćenih u operaciji, analizirajući DNK tragove i snimke nadzornih kamera. Čovek koji je preuzeo paket iz Kovačevog automobila bio je još jedan Ukrajinac, koji je takođe imao kriminalnu prošlost. Ovaj lanac posrednika doveo je do incidenta kada su paketi zapaljeni u Lajpcigu i Birmingemu, a istražitelji su posumnjali da su možda prošli kroz Moldaviju pre nego što su stigli u Letoniju.
U izveštaju Letonske službe državne bezbednosti ističe se da je GRU, nakon neuspelih operacija, promenila svoju taktiku i sve se više oslanja na regrutovane pojedince. Na vrhu lanca i dalje se nalaze ruski obaveštajni oficiri, a jedan od njih, Denis Smoljaninov, identifikovan je kao ključni organizator. Povezanost regruta putem porodičnih i društvenih veza karakteristična je za ovaj način regrutovanja, a mnogi od njih imaju finansijske probleme ili kriminalne dosijee.
Dok Kovač ponavlja da je žrtva zavere, njegova ćerka Viola Lisija ističe da ga poznaje bolje od bilo koga. U razgovorima, Kovač ističe nelogičnosti u istrazi i postavlja pitanja o ključnim ljudima koji stoje iza operacije. Njegova porodica se bori sa njegovim pritvorom, a unuk mu nedostaje. Kovač veruje da su ga Rusi uvučeni u ovu situaciju kako bi od njega napravili pogodnog krivca, dok se njegova porodica nada da će se pravda na kraju ispraviti.
