Anonimnost, provera i odgovornost su ključni uslovi za to da 600.000 KM postane most između ćutanja i smirenja porodica čiji članovi se i nakon 30 godina od završetka rata u Bosni i Hercegovini vode kao nestali. Ova situacija budi oprezni optimizam među porodicama koje tragaju za svojim najbližima.
Nakon više od dve decenije, novac koji je namenjen osobama koje znaju gde se nalaze grobnice žrtava iz rata devedesetih godina, konačno je dostupan. Oko 600.000 maraka, koje je Institut za nestale osobe BiH čuvao na svom podračunu, sada može biti isplaćeno onima čije informacije će dovesti do pronalaska masovnih, zajedničkih ili pojedinačnih grobnica. Odluka o isplati novca, na prvi pogled, deluje kao tehničko podešavanje, ali njen značaj leži u vraćanju bar dela onoga što je rat oduzeo porodicama nestalih.
Sredstva potiču od presuda Doma za ljudska prava BiH, a Republika Srpska i Federacija Bosne i Hercegovine su svaka uplatile po 100.000 maraka za prikupljanje informacija o lokacijama grobnica. Međutim, u društvu koje i dalje nosi teret ratnih podela, straha i nepoverenja, otkrivanje lokacija grobnica nije jednostavno. Mnogi se plaše da će, ukoliko otkriju informacije, biti u opasnosti, naročito ako žive sa ljudima koji su počinili zločine. Ovaj strah naglašava potrebu za stvarnom zaštitom identiteta informanata.
Novi pravilnik o nagrađivanju izvora informacija garantuje anonimnost i bezbednost onima koji imaju informacije. Osobe koje žele da podele informacije mogu kontaktirati Institut koji će voditi ceo proces, pri čemu se naknada isplaćuje tek nakon verifikacije informacija.
Porodice nestalih i udruženja koja ih okupljaju sumnjaju da će ovaj potez doneti značajne promene. Predsednica Republičke organizacije porodica zarobljenih, poginulih boraca i nestalih civila, Isidora Graorac, izražava zabrinutost da će ljudi koji imaju informacije imati problem da ih podele zbog straha od mogućih posledica. Ona napominje da je i ranije postojala praksa plaćanja za informacije, ali da se to odvijalo na osnovu poverenja između pojedinaca, a ne kroz institucionalne mehanizme.
Visina nagrade zavisiće od broja otkrivenih grobnica i pronađenih tela, kao i od stepena rizika za informanta. Iznosi se mogu kretati od nekoliko stotina do više od 30.000 maraka, a zahtevi za isplatu prolaze kroz četiri nivoa odlučivanja.
Oprezno optimistični su i predstavnici udruženja koja okupljaju bošnjačke žrtve. Semina Alekić, predsednica Koordinacije udruženja porodica nestalih osoba, ističe da je teško očekivati da će ljudi govoriti samo zbog novca. Ranije su porodice i opštine nudile novac za informacije, ali bez rezultata.
Nažalost, novac ne može da vrati izgubljene živote, ali može da motiviše one koji imaju informacije da ih podele, što je od suštinskog značaja za porodice koje decenijama tragaju za svojim najmilijima. Prema podacima Instituta, još uvek se traga za 7.588 nestalih osoba, a nedostatak pouzdanih informacija o grobnicama ostaje jedan od najvećih problema.
