Ministarka zaštite životne sredine, Sara Pavkov, izjavila je da će do 2030. godine u 17 lokalnih samouprava u Srbiji biti izgrađena postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Ovaj projekat predstavlja jedan od ključnih prioriteta u okviru strategije „Srbija 2030“, koja se fokusira na zaštitu voda i izgradnju vodovodne mreže. Pavkov je naglasila da se očekuje akumulacija više od 60 miliona kubika vode u ovim postrojenjima, kao i izgradnja kanalizacione mreže u 27 lokalnih samouprava do iste godine.
Pavkov je na televiziji Prva istakla važnost pitanja vezanih za vodu, uključujući obezbeđivanje pijaće vode i smanjenje oticanja vode iz vodovodne mreže. Izgradnja vodovodne mreže je jedan od najvažnijih prioriteta, koji je nedavno najavio i predsednik Srbije. Takođe, do 2030. godine planira se izgradnja ili rekonstrukcija osam regionalnih centara za upravljanje otpadom.
Kada je reč o kvalitetu vode, ministarka je naglasila da Srbija ima strateška rešenja i da se preduzimaju važni koraci ka hidroenergetskoj bezbednosti. Ona je pomenula reverzibilnu hidroelektranu Bistricu kao projekat od posebnog značaja, a takođe se ulaže i u izgradnju potpornih zidova u Knjaževcu i Prijepolju kako bi se sprečili odroni i erozija zemljišta.
Pavkov je takođe najavila radove na sanaciji i revitalizaciji jezera, uključujući Aleksandrovačko jezero u Vranju i Veliki Zaton kod Majdanpeka. U vezi sa izgradnjom postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova u termoelektrani „Nikola Tesla B“, ona je istakla da su implementirane najsavremenije tehnike i tehnologije, što će rezultirati smanjenjem emisije sumpor-dioksida i praškastih materija za više od 30 procenata.
Srbija je, prema rečima Pavkov, prva zemlja na Zapadnom Balkanu koja je uspostavila sistem praćenja emisije gasova sa efektom staklene bašte. Pripremljeno je više od 90 dozvola za operatere koji će biti uključeni u ovaj sistem. Ovaj sistem će biti predmet oporezivanja ugljenika, što priprema Srbiju za budući CBAM mehanizam, odnosno sistem oporezivanja ugljenika prema Evropskoj uniji.
Ministarka je najavila i izradu nacrta novog zakona o klimatskim promenama koji će omogućiti subjektima podložnim oporezivanju ugljenika da dobiju podsticaje za ozelenjavanje, kako bi postali konkurentniji na tržištu u Srbiji i EU. Pavkov je istaknula da građani pokazuju interesovanje za prelazak na ekološki prihvatljive energente, kao i da je do sada zamenjeno 200 kotlova u javnim ustanovama, uz plan da do 2030. godine bude zamenjeno još 400 kotlova.
U zaključku, ministarka je naglasila važnost podrške građana u ovom procesu. Iako postoji interesovanje za promene, još uvek nije na zadovoljavajućem nivou, a ljudima je teško da napuste svoju zonu komfora. Ministarstvo će raditi na tome da približi održive prakse građanima, ne samo kroz finansijske podsticaje, već i kroz edukaciju o održivosti i značaju zaštite životne sredine za budućnost. Ove aktivnosti su deo šireg napora Srbije da unapredi svoje ekološke standarde i doprinese globalnim inicijativama za zaštitu životne sredine.
