BPŠ je saopštila da je donela odluku o snižavanju kamatnih stopa, usklađujući se sa „supervizorskim očekivanjima“ Narodne banke Srbije (NBS). Ova odluka znači da će klijenti moći da uživaju u povoljnijim uslovima kreditiranja, što je deo šire strategije za podršku životnom standardu građana.
Prema saopštenju BPŠ, kamatna stopa za gotovinske kredite do 1.000.000 dinara, namenjene klijentima čija primanja iznose manje od 100.000 dinara, biće smanjena sa 6,99% na 5,99%. Za potrošačke kredite istog iznosa, nova kamatna stopa iznosiće 5,99%, dok je prethodna bila 7,50%. Takođe, kamatna stopa za refinansirajuće kredite biće smanjena sa 7,77% na 6,45%.
NBS je preporučila svim bankama da kamatne stope ne budu više od 7,50%, iako BPŠ prelazi ovu preporuku smanjenjem kamatnih stopa na nekoliko vrsta kredita. Za gotovinske kredite do 1.000.000 dinara, kao i refinansirajuće kredite sa polisom osiguranja života (za penzionere), kamatna stopa će biti spuštena sa 13,50% na 9,99%, dok je preporučena stopa NBS bila 10,50%.
U vezi sa stambenim kreditima, BPŠ će smanjiti marginu (maržu banke na euribor ili belibor) sa 2,65% na 2,15%. Ova promena će dodatno olakšati pristup stambenom kreditiranju, posebno u trenutku kada su kamatne stope u mnogim bankama visoke.
Izvršni odbor BPŠ takođe je odlučio da odloži primenu nove tarife naknada za bankarske usluge, koja je bila planirana za april i najavljena za 1. septembar 2023. godine, na 1. januar 2026. godine. Ova odluka dolazi usred činjenice da je usklađivanje tarife naknada u prethodnih osam godina izvršeno samo jednom, što ukazuje na potrebu za stabilizacijom troškova za korisnike bankarskih usluga.
Smanjenje kamatnih stopa i odlaganje novih tarifnih naknada deo su šire strategije države da podrži životni standard građana i ublaži finansijski pritisak na domaćinstva. Ove mere su najavljene tokom predstavljanja predviđenih mera države od strane predsednika Republike Aleksandra Vučića, koji je istakao važnost pristupačnog kreditiranja u trenutnim ekonomskim uslovima.
Ove promene u kamatnim stopama i naknadama su značajne za građane, posebno za one sa nižim primanjima, koji će imati mogućnost da lakše dođu do potrebnih sredstava za različite namene, od potrošnje do refinansiranja dugova. BPŠ je ovim potezima pokazala spremnost da se prilagodi trenutnim ekonomskim izazovima i pomogne klijentima da lakše prevaziđu finansijske teškoće.
U svetlu ovih promena, očekuje se da će ostale banke pratiti korake BPŠ i razmotriti snižavanje svojih kamatnih stopa kako bi ostale konkurentne na tržištu. Ovo bi moglo dovesti do opšteg smanjenja kamatnih stopa na kredite u Srbiji, što bi bilo korisno za građane i privredu u celini.
Na kraju, važno je napomenuti da će BPŠ i dalje pratiti situaciju na tržištu i adaptirati svoje politike kako bi zadovoljila potrebe svojih klijenata. Ova odluka o smanjenju kamatnih stopa može se smatrati pozitivnim korakom ka stabilnijem i povoljnijem bankarskom sistemu u Srbiji.
