Kukuruz, kao najzastupljenija kultura na srpskim poljima, jasno pokazuje kako suša i klimatske promene utiču na domaću, ali i svetsku poljoprivredu. U proleće je širom Srbije zasejan na oko 950 hiljada hektara, ali je prema rečima agronoma iz Poljoprivrednih stručnih službi (PSS) značajan deo useva uništen usled tropskih vrućina i nedostatka vlage. Očekuje se da će prinos biti čak do 50% manji u poređenju sa višegodišnjim prosekom, s obzirom na to da od prošlog septembra do danas nije pala ni približno dovoljna količina padavina, a one su bile neravnomerno raspoređene.
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić izjavio je da će kukuruz biti dovoljno prisutan za ishranu domaće stoke, ali i delom za izvoz. S druge strane, prinos suncokreta je, prema njegovim rečima, bolji nego prošle godine, sa povećanjem od 7%. I soja je u nešto boljoj situaciji, ali se očekuje da će ukupna proizvodnja šećerne repe biti manja do 8%.
Međutim, agronomi ukazuju na neslaganje sa podacima koje iznosi ministar, jer se prinosi kreću između 1.000 i 1.800 kilograma po hektaru, što je ispod višegodišnjeg proseka. Kasnije žetve mogu doneti nešto bolje rezultate, ali se procenjuje da će prinos suncokreta na kraju proizvodne sezone biti niži za oko 20% u odnosu na višegodišnji prosek.
U nekim oblastima, kao što su sela Pomoravlja, situacija je alarmantna. Milan Radosavljević iz sela Ribare kod Jagodine ističe da se ne pamti duži sušni period praćen visokim temperaturama. Kukuruz na njegovim njivama gotovo da nema rod, što mu predstavlja velike gubitke s obzirom na to da obrađuje 56 hektara pod ovom kulturom. On planira da drastično smanji površine pod kukuruzom i preusmeri se na ozime kulture, posebno pšenicu, koja je ove godine dobro rodila.
Značajne štete su zabeležene i u proizvodnji šećerne repe, čiji su prinosi više nego prepolovljeni. Agroekonomski analitičar Milan Prostran ukazuje na to da su svi prolećni usevi, posebno kukuruz i soja, doživeli ozbiljno smanjenje proizvodnje zbog visokih temperatura. On procenjuje da će štete u vidu smanjenog prinosa iznositi više od 50 do 60%, a preciznije cifre će biti poznate tek nakon berbe.
Iako se očekuje povećanje cena na svetskim berzama, to će direktno uticati na cene krajnjih proizvoda na domaćem tržištu. Prostran naglašava da bi, ukoliko se ostvare određeni benefiti poput poreskih olakšica, cena ulja mogla ostati stabilna. Međutim, s obzirom na smanjenje prinosa, cena suncokreta kao zrna će sigurno rasti, a time će se povećati i cene drugih proizvoda.
Što se tiče šećera, njegova cena će, prema Prostranu, više zavisiti od tražnje prerađivačke industrije nego od samih potrošača. Domaćice će se zbog visokih cena voća i potencijalnog poskupljenja šećera manje odlučivati za preradu, što može dodatno uticati na cenu šećera.
Prostran dodatno ukazuje na to da šećerna repa ima malu elastičnost tražnje, što znači da je neophodno brzo je prodati, jer se ne može čuvati dugo. U Srbiji su trenutno vodeće šećerane Sunoko i Hellenic sugar, a sve promene u proizvodnji i cenama će se odraziti na domaće tržište.
Na kraju, Prostran ukazuje na to da će smanjenje ukupnog roda i proizvodnje, uzimajući u obzir sve navedene faktore, imati dalekosežne posledice po srpsku poljoprivredu. U svetlu ovih informacija, jasno je da je potrebna hitna reakcija i prilagođavanje kako bi se ublažili efekti klimatskih promena i osiguralo održivo snabdevanje tržišta.
