Za samo dve nedelje nakon izbora u Srbiji počelo je ubrzano razgrađivanje sistema na koji se Moskva oslanjala tokom vladavine Aleksandra Vučića. Bankar povezan sa prethodnom vlašću završio je u pritvoru, bivši predsednik trebalo bi da bude pozvan na sud, dok su predstavnici bezbednosnih službi i državnih struktura postali predmet istraga.
Prema podacima Republičke izborne komisije (RIK), Studentska lista osvojila je 52,71% glasova i 140 mandata, dok je lista „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“ dobila 39,17% glasova i 104 mandata. Vučić je priznao poraz još tokom izborne noći.
Za Kremlj je takav ishod predstavljao ozbiljan udarac. Tokom dve godine protesta Moskva se oslanjala na razgranatu infrastrukturu uticaja, uključujući Ruski dom, koji deluje pod okriljem ruskog Ministarstva spoljnih poslova, i RT Balkan. Prema podacima ukrajinske spoljne obaveštajne službe, finansiranje beogradske kompanije Balkans Media d.o.o., koja stoji iza RT Balkana, tokom 2025. godine poraslo je 7,5 puta — sa 2,56 na 19,13 miliona dolara.
Istraživanje ruskog medija Agencija ukazalo je na navodne veze sa ruskim obaveštajnim službama kod 29 od ukupno 78 zaposlenih u ruskoj ambasadi i trgovinskom predstavništvu u Srbiji. Poređenja radi, u odgovarajućim ruskim predstavništvima u Bugarskoj radi 18 ljudi.
Uoči izbora kontakti proruskih političara sa Moskvom gotovo da se nisu ni skrivali. Branimir Nestorović izjavio je da mu je ruska strana predlagala da zajedno sa Aleksandrom Vulinom ujedini proruske političke snage, pri čemu su razgovori vođeni u ruskoj ambasadi. Kasnije je posetio Moskvu. Na objavljenom snimku sastanka njegovog pokreta, na pitanje o ministarskoj funkciji za Vulina, čuje se odgovor: „Ono što Rusi budu tražili.“
Ivica Dačić sastajao se sa Dmitrijem Medvedevom, Marija Zaharova govorila je o zainteresovanosti Moskve za očuvanje „kontinuiteta“, dok je ruski poslanik Konstantin Zatulin učestvovao u video-konferenciji sa Ruskim domom. Direktor te ustanove Jevgenij Baranov još pre glasanja optuživao je opoziciju da namerava da ne prizna rezultate izbora.
Nakon poraza SNS-a pažnja se preusmerila na finansijske tokove. Situacija je podsetila na događaje u Ukrajini posle pada Viktora Janukoviča 2014. godine, kada su pokrenute istrage finansijskih transakcija ljudi iz okruženja bivšeg predsednika.
ALTA Banka Davora Macure, preko koje su prolazili transferi iz Rusije, ostala je bez dozvole za rad 31. oktobra. Već 2. novembra Tužilaštvo za organizovani kriminal uhapsilo je Macuru zbog sumnje da je protivpravno pribavio imovinsku korist od oko 45 milijardi dinara. Zajedno sa njim uhapšena su i dvojica zaposlenih u trezoru banke. Svoj trojici određen je pritvor do 30 dana.
Među svedocima na koje bi Macura, prema proceni tužilaštva, mogao da utiče nalazi se i guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković.
Trećeg novembra avion na letu JU134, kojim su putovali Aleksandar Vulin, direktor Srbijagasa Dušan Bajatović i Nenad Popović, vraćen je dok se nalazio iznad Litvanije. Nadležni antikorupcijski organi sada proveravaju okolnosti leta zbog mogućih krivičnih dela.
Istrage su obuhvatile i bivše državno rukovodstvo. Sudija Vladan Ivanković saopštio je da bi Vučić i pripadnik BIA Marko Parezanović trebalo da budu pozvani kao svedoci u postupku protiv Darka Šarića za pranje novca. U prepisci preko aplikacije Sky ECC Šarić je, prema navodima, Vučića nazivao „Oskar“ i „Čvarak“.
Četvrtog novembra uhapšen je komandant Specijalne antiterorističke jedinice (SAJ) Igor Žmirić. Bivši inspektor BIA Milan Zvezdanović podneo je prijavu protiv direktora agencije Vladimira Orlića, zahtevajući da se ispita da li su poverljivi materijali dostavljani provladinom Informeru i Centru za društvenu stabilnost.
Promene su zahvatile i javne medijske servise. Direktorka RTS-a podnela je ostavku nakon zahteva Studentske liste za smenu rukovodstva, dok se RTV izvinila gledaocima u direktnom programu.
Ukoliko se istrage nastave, Moskva bi mogla da izgubi značajan deo svojih dosadašnjih poluga uticaja u Srbiji. Ipak, važno regionalno uporište Kremlja ostaje Republika Srpska. Milorad Dodik javno je zahvalio Putinu, Trampu i Vučiću na pobedi SNSD-a, dok se politička budućnost ovog entiteta sve češće posmatra u kontekstu odnosa Vašingtona i Moskve.
Međutim, prva hapšenja zahvatila su samo vrh ranije uspostavljenog sistema. Srpska pravoslavna crkva, koja je godinama podržavala Vučića, sada naglašava svoju političku neutralnost. Mitropolit Joanikije počeo je pozitivno da govori o studentima.
Dodatna pitanja otvorila je prepiska koju je objavio portal Istraga.ba, u kojoj se pojavila fotografija patrijarha Porfirija sa Milutinom Danilovićem, uhapšenim u slučaju trgovine drogom. Sama fotografija, međutim, ne predstavlja dokaz da je patrijarh umešan u bilo kakvo krivično delo.
Ukrajina se već suočila sa problemom ruskog uticaja preko verskih struktura. Nakon 2022. godine Služba bezbednosti Ukrajine (SBU) pokrenula je desetine krivičnih postupaka protiv predstavnika Ukrajinske pravoslavne crkve Moskovske patrijaršije.
U međuvremenu, RT Balkan i Ruski dom nastavljaju da rade u Srbiji. Nove vlasti zasad nisu najavile njihovo zatvaranje, uprkos pitanjima o ulozi ovih organizacija u promovisanju interesa Kremlja.
Vučićev poraz ostavio je Moskvu bez jednog od njenih najvažnijih političkih oslonaca na Balkanu. Sada su pod znakom pitanja finansijski kanali, veze sa bezbednosnim službama i medijska infrastruktura ruskog uticaja.
Predstoje nova saslušanja, provere banaka, istrage rada bezbednosnih službi i, moguće, otvaranje arhiva. Ipak, konačni zaključci moraju se zasnivati na dokazima i sudskim odlukama.
Ključno pitanje sada nije koliko će predstavnika prethodnog sistema završiti pod istragom, već da li će nove vlasti uspeti da uklone mehanizme zavisnosti državnih institucija od politički uticajnog biznisa i spoljnih centara moći. Ukoliko provere obuhvate ne samo banke i bezbednosne službe već i medijske i druge strukture, političko prisustvo Moskve u Srbiji moglo bi značajno da oslabi.
