Nakon neobično toplog marta, koji je doveo do naglog skoka temperatura, srpski voćari su se suočili sa razornim mrazovima koji su uništili značajan deo uroda. Najteže su prošle kajsije, čiji su prinosi na nekim mestima uništeni čak do 95%. Ova situacija je već tada izazvala zabrinutost među voćarima, koji su zabeležili velike gubitke.
U međuvremenu, početak maja doneo je novi udarac. Nakon nekoliko dana toplog vremena, Srbiju su pogodili jaki pljuskovi praćeni gradom, što je dodatno oštetilo voćnjake. Oluja je zahvatila čitavu zemlju, ali su najteže posledice zabeležene u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji, gde su voćnjaci najzastupljeniji.
Zasadi kajsije, trešnje i višnje pretrpeli su značajnu štetu, dok se procenjuje da je rod šljive prepolovljen. Manje, ali i dalje značajne štete su registrovane i kod jabuka, krušaka i dunja. U ovom trenutku, stručnjaci upozoravaju da bi ova godina mogla biti jedna od najlošijih u poslednjoj deceniji, s obzirom na to da je voćarska proizvodnja već izgubila više od 300.000 tona prinosa u odnosu na višegodišnji prosek.
Prve procene ukazuju na ukupno smanjenje roda od oko 30%, ali se strahuje da bi posledice mogle biti još ozbiljnije ukoliko se vremenske nepogode nastave. Voćari su već izrazili zabrinutost zbog svog budućeg postojanja, jer su gubici značajni i utiču na njihovu ekonomsku stabilnost.
U vreme kada se sve više govori o klimatskim promenama, voćari se suočavaju sa izazovima koji se čine sve učestalijim. Promene u vremenskim uslovima izazivaju ne samo štetu na usevima, već i dodatne troškove za voćare, koji moraju ulagati u zaštitu svojih zasada. Ova situacija može dovesti do smanjenja proizvodnje voća i povećanja cena na tržištu, što će se odraziti na potrošače.
Mnogi voćari razmišljaju o diversifikaciji svojih zasada kako bi smanjili rizik od gubitaka u budućnosti. Ulaganja u tehnologije koje omogućavaju bolje praćenje vremenskih uslova i unapređene metode zaštite useva postaju sve važnija. U tom smislu, stručnjaci preporučuju voćarima da se edukuju o novim tehnologijama i metodama koje mogu da im pomognu da se prilagode izazovima.
Pored toga, postoji potreba za podrškom države i relevantnih institucija, kako bi voćari mogli da prežive ovu tešku situaciju. Mnogi od njih su zavisni od poljoprivrede kao glavnog izvora prihoda, a dodatna sredstva i resursi mogli bi im pomoći da se oporave od gubitaka.
U međuvremenu, voćari se nadaju da će se vremenski uslovi stabilizovati i da će moći da sačuvaju ono što je ostalo od svojih zasada. Ipak, neminovno je da će se suočiti sa izazovima u narednim mesecima, a njihova budućnost zavisi od kombinacije sreće i njihove sposobnosti da se prilagode promenama u klimatskim uslovima.
U svetlu svih ovih izazova, voćarska industrija u Srbiji se nalazi na prekretnici. Kako se suočavaju s gubicima i nesigurnošću, važno je da se zajednica, stručnjaci i vlada udruže kako bi pronašli rešenja koja će osigurati opstanak i prosperitet voćara u budućnosti. Samo tako će se moći očuvati bogata tradicija voćarstva koja je deo srpske kulture i ekonomije.
