Direktor Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju Arno Gujon je u emisiji „Hit tvit“ na TV Pink izneo oštru kritiku na račun članova delegacije Evropskog parlamenta koji su nedavno posetili Beograd. Gujon je istakao da su se predstavnici EP ponašali arogantno jer su navikli da budu dočekani na visokom nivou, dok su sada primljeni na način koji odgovara njihovom statusu. Prema njegovim rečima, poslanike bi trebalo da prime poslanici, ministre ministri, a ambasadore državni sekretari. On smatra da su se evropski poslanici navikli na viši protokol i da su se zbog toga pobunili kada su došli u situaciju koja je odgovarala njihovoj pravoj ulozi.
Gujon je naglasio potrebu za reciprocitetom u diplomatskim odnosima, sugerišući da bi trebalo vratiti evropske poslanike „na svoje mesto“. Ovaj komentar dolazi u svetlu sveprisutne tenzije između Srbije i Evropske unije, koja se često manifestuje u odnosima sa evropskim zvaničnicima. Gujon je istakao da su evropski poslanici često tretirani kao važni gosti, a sada su se našli u situaciji gde su očekivanja bila manja, što je izazvalo njihov nezadovoljstvo.
Osim toga, Gujon je kritikovao ponašanje hrvatske poslanice Sunčane Glavak, koja je, kako je naveo, „proslavila veliku pobedu nad civilima“ objavljivanjem videoklipa uz pesmu Tompsona, koja se povezuje s nacionalizmom i kontroverznim istorijskim događajima. On je ukazao na to da Tonino Picula, izvestilac Evropskog parlamenta, nije osudio takvo ponašanje, što je, prema Gujonovim rečima, u suprotnosti s njegovim stavovima o antifašizmu.
Gujon se takođe osvrnuo na strukturu Evropskog parlamenta, ističući da je to mnogo manji organ s ograničenim nadležnostima u poređenju s nacionalnim parlamentima, uključujući i srpski. Prema njegovim rečima, mnogi od 720 poslanika koji čine Evropski parlament su političari koji nisu uspeli da se izbore za mesta u izvršnoj vlasti svojih zemalja, a oni koji su došli u Beograd su uglavnom iz redova stranaka koje su trenutno na vlasti. Gujon je naglasio da se radi o „trećerazrednim političarima“, koji nisu poznati ni u svojim zemljama, a kamoli u Briselu.
Ova izjava dolazi u trenutku kada su odnosi Srbije i Evropske unije na kušnji, s brojnim izazovima u pregovorima o pristupanju i pitanjima poput vladavine prava i ljudskih prava. Gujon je istakao da je potrebno da Srbija postavi jasne granice u odnosima s Evropskom unijom i da ne dozvoli da se njen suverenitet dovodi u pitanje. On je naglasio da Srbija treba da se oslanja na svoje interese i da ne bude pod pritiskom evropskih institucija.
U svetlu ovih događaja, Gujonov istup ukazuje na rastuće nezadovoljstvo unutar Srbije prema načinu na koji se europeizacija sprovodi i kako se u tom procesu traktiraju srpske institucije i državni interesi. Njegove reči su odjeknule u javnosti, izazivajući rasprave o budućnosti odnosa Srbije i Evropske unije, kao i o unutrašnjim pitanjima koja se tiču nacionalnog identiteta i suvereniteta.
Gujonova izjava je još jednom naglasila potrebu za izjednačavanjem protokola i uzajamnog poštovanja u diplomatskim odnosima, što bi moglo doprineti boljem razumevanju i saradnji između Srbije i Evropske unije. Dok se Srbija suočava s izazovima na putu ka članstvu u EU, ovakvi komentari mogu poslužiti kao podsticaj za dublju analizu i razmatranje strategija koje bi Srbija trebala usvojiti kako bi obezbedila svoj status na međunarodnoj sceni.
