Sudska porota u Njujorku proglasila je danas nekadašnjeg holivudskog filmskog producenta Harvija Vajnstina krivim po optužbama za seksualne zločine, u ponovljenom suđenju koje je usledilo nakon što je apelacioni sud ukinuo njegovu presudu izrečenu 2020. godine. Vajnstin, koji ima 73 godine i nekada je bio jedna od najmoćnijih figura u Holivudu, optužen je za silovanje mlade glumice i napad na još dve žene.
Tokom suđenja, Vajnstin se izjasnio da nije kriv, negirajući sve optužbe i ističući da nikada nije napao nijednu ženu niti imao nesaglasni seksualni odnos. Prema rečima tužilaštva, dokazi su jasno ukazivali na to da je Vajnstin koristio svoju moć i uticaj kako bi zavodio i zlostavljao žene, što je izazvalo veliku pažnju javnosti i medija.
Odbrana je, međutim, imala drugačiji pristup. Njihova strategija se oslanjala na tvrdnje da su navodne žrtve lagale na sudu iz osvete, tvrdeći da su im saglasni seksualni susreti sa Vajnstinom doneli razočaranje jer nisu rezultirali novim ulogama u filmovima. Ova odbrambena taktika izazvala je dodatne kontroverze, s obzirom na ozbiljnost optužbi.
Vajnstin je prisustvovao suđenju u invalidskim kolicima, što ukazuje na brojne zdravstvene probleme sa kojima se suočava. Njegova fizička stanja dodatno su komplicirala situaciju, a mediji su pratili svaki detalj suđenja, koje je postalo simbol borbe protiv seksualnog nasilja u industriji zabave.
Ova presuda dolazi u trenutku kada se tema seksualnog nasilja i uznemiravanja u Hollywoodu i šire ponovo našla u fokusu javnosti. Pokret #MeToo, koji je započeo u 2017. godini, doveo je do mnogih otkrića o zloupotrebama moći u industriji zabave, a Vajnstin je postao jedan od najistaknutijih simbola ovog problema.
U međuvremenu, gradonačelnica Los Anđelesa, Karen Bas, izjavila je da pokušava da dogovori telefonski razgovor sa američkim predsednikom Donaltom Trampom. Ova izjava dolazi usred velikih protesta koji se dešavaju u gradu, izazvanih akcijama američke Službe za imigraciju i carine (ICE). Protesti su počeli u petak, a njihova svrha je bila da se osude racije i deportacije migranata.
Na konferenciji za novinare, Bas je istakla da želi da Tramp „razume važnost onoga što se događa u Los Anđelesu“. Njen cilj je bio da kroz razgovor sa predsednikom, koji se, kako je naglasila, neće obaviti direktno, prenese poruke o trenutnim problemima i potrebama zajednice. Protesti su se brzo proširili i na druge gradove širom Sjedinjenih Američkih Država, a neka okupljanja su takođe bila usmerena protiv Trampove administracije.
Ove dve vesti, presuda Harviju Vajnstinu i protesti u Los Anđelesu, oslikavaju trenutni društveni i politički kontekst u Sjedinjenim Američkim Državama. Dok se jedna epizoda borbe protiv seksualnog nasilja zatvara, druga borba – ona za prava migranata – i dalje traje, ukazujući na kompleksnost problema sa kojima se suočava društvo.
S obzirom na sve veći pritisak na javne ličnosti i vlasti da reaguju na ovakve probleme, očigledno je da će se ove teme i dalje nalaziti u fokusu medija i društvenih pokreta. Sudska odluka o Vajnstinu može se smatrati važnim korakom ka pravdi za žrtve, dok protesti u Los Anđelesu ukazuju na stalnu borbu za ljudska prava, što sve zajedno čini složeniju sliku savremenog društva.
