Poreski obveznici, uključujući fizička i pravna lica, kao i preduzetnike, koji imaju pitanja vezana za obračun, plaćanje ili evidenciju poreza na imovinu, obaveštavaju se da se obrate lokalnoj poreskoj administraciji. Ovo je naglašeno u saopštenju Poreske uprave Srbije, koja je istakla da je važno da svi zainteresovani kontaktiraju odgovarajuće institucije na teritoriji jedinice lokalne samouprave gde se nalazi predmetna nepokretnost.
Porez na imovinu na nepokretnostima ne spada u nadležnost Poreske uprave Republike Srbije, već je u domeni lokalnih vlasti, odnosno opštinskih i gradskih poreskih administracija. To znači da svi upiti i potrebne informacije vezane za porez na imovinu treba da budu upućeni lokalnim organima, koji su odgovorni za obračun i naplatu ovog poreza.
U saopštenju se takođe navodi da su informacije o kontaktima, adresama i radnom vremenu lokalnih poreskih administracija dostupne na zvaničnim internet stranicama opština i gradova. Ovo olakšava građanima da brzo i efikasno dođu do potrebnih informacija, čime se smanjuje mogućnost grešaka i nesporazuma prilikom obračuna poreza.
U ovom trenutku, posebno je važno napomenuti da se bliži krajnji rok za plaćanje poslednje rate poreza na imovinu. Građani bi trebalo da obrate pažnju na datume kako ne bi propustili rokove, što može dovesti do dodatnih troškova u vidu kamata ili kazni. Poreski obveznici su podstaknuti da pravovremeno izvrše svoje obaveze kako bi izbegli bilo kakve neprijatnosti.
U međuvremenu, u Budvi se beleži neobičan fenomen – sve veći broj firmi se osniva sa istom adresom i bez zaposlenih. Ovaj trend je izazvao zabrinutost među lokalnim vlastima i stručnjacima za privredu. Mnoge od ovih firmi izgledaju kao „firme na papiru“, koje se osnivaju isključivo radi izbegavanja obaveza i poreskih davanja. Ova situacija može imati ozbiljne posledice po lokalnu ekonomiju, ali i po reputaciju preduzetništva u celini.
Naime, osnivanje firmi bez zaposlenih i sa istom adresom može ukazivati na nepoštene prakse, kao što su izbegavanje poreza ili pranje novca. Lokalne vlasti već razmatraju mogućnosti za uvođenje strožih mera i regulativa kako bi se ovaj problem rešio. Bilo bi korisno da se preduzmu koraci ka jačanju kontrole i inspekcije kako bi se osiguralo da sve firme posluju u skladu sa zakonom.
Osim toga, ovakva praksa može imati dugoročne posledice po tržište rada, jer smanjuje broj dostupnih radnih mesta i može dovesti do opadanja ekonomske aktivnosti u regionu. Stručnjaci sugerišu da bi trebalo podsticati osnivanje firmi koje zapošljavaju radnike i doprinose razvoju lokalne zajednice.
U svetlu ovih dešavanja, važno je da se građani, preduzetnici i lokalne vlasti udruže kako bi se osigurala transparentnost i poštenje u poslovanju. Poreska uprava i lokalne administracije imaju ključnu ulogu u ovome, a saradnja sa svim relevantnim akterima može doneti pozitivne promene.
Na kraju, apeluje se na sve poreske obveznike da se informišu o svojim obavezama i pravima. Poreska administracija je tu da pomogne, a pravovremeno delovanje može sprečiti mnoge probleme koji se mogu pojaviti usled nepoznavanja propisa i rokova. U ovoj situaciji, informisanost i proaktivnost su ključni za uspešno poslovanje i izbegavanje potencijalnih komplikacija.
