Cena sirove kafe na svetskom tržištu zabeležila je dramatičan skok u poslednjih nekoliko meseci, udvostručivši se u rekordno kratkom roku. Ovaj nagli rast cena rezultat je kombinacije nepovoljnih faktora, uključujući loše vremenske uslove u ključnim zemljama proizvođačima, kao i najavu američkih carina koje bi mogle dodatno destabilizovati tržište. Prema izveštaju Biznis.rs, Brazil i Vijetnam, najveći proizvođači kafe na svetu, suočili su se sa ozbiljnim problemima u proizvodnji zbog suše i visokih temperatura. Povećana tražnja za kafom u regionima poput Evrope, Sjedinjenih Američkih Država i Kine takođe doprinosi rastu cena.
Cene kafe dostigle su svoj vrhunac u februaru, kada su zabeležene najviše vrednosti još od 1977. godine, kada je snažan mraz uništio veliki deo brazilske proizvodnje. U martu, sirova kafa srednjeg kvaliteta koštala je više nego dvostruko u odnosu na cene iz septembra prethodne godine. Kada su u pitanju specijalne vrste kafe, koje se uzgajaju u specifičnim klimatskim uslovima kako bi dobile jedinstveni ukus, cene su bile još više.
Situaciju dodatno komplikuje trgovinska politika Sjedinjenih Američkih Država. Predsednik Donald Tramp najavio je carine od deset odsto na robu koja dolazi iz gotovo svih zemalja koje izvoze kafu, uključujući Brazil, Kolumbiju i Etiopiju. Američke pržionice i distributeri počeli su da preispituju svoje lance snabdevanja, jer je neizvesnost u vezi sa budućim politikama dovela do povećanja zaliha pre nego što nove carinske stope stupe na snagu. Ovaj nagli rast tražnje dodatno je podigao cene sirove kafe na svetskom nivou.
Agroekonomski analitičar Žarko Galetin ocenjuje da se oko kafe dešava klasična priča u kojoj politika vodi glavnu reč. On naglašava da je tržište kafe posebno osetljivo zbog razlika u kvalitetu, poreklu i vrstama kafe, što sve utiče na političke odluke zemalja uključenih u uvoz i izvoz. Nijedna odluka do sada nije izazvala toliko pažnje kao uvođenje carina, što je dovelo do značajnih pometnji na svetskom tržištu, ne samo kafe, već i šire, na globalnom tržištu hrane.
U razgovoru za Biznis.rs, Atana Škalko, izvršna direktorka kategorije Kafe kompanije Nestle za tržište južne i istočne Evrope, ističe da cene kafe u svetu mogu biti pod uticajem više faktora, a na prvom mestu su klimatski uslovi. Suše, poplave i druge nepogode u zemljama proizvođačima, poput Brazila i Kolumbije, mogu značajno uticati na prinose, a posredno i na cene. Pored toga, trgovinske politike i valutni kursevi, kao što su carine i kvote, takođe direktno utiču na cene na međunarodnom tržištu.
Škalko dodaje da će rast cena na globalnom nivou verovatno uticati na domaće tržište Srbije, s obzirom na to da se većina kafe uvozi. Ako globalne cene kafe rastu, to se obično odražava na maloprodajne cene u Srbiji. Inflacija sirove kafe na svetskom tržištu već je dovela do poskupljenja u lokalnim prodavnicama, dok inflacija i troškovi transporta dodatno povećavaju cene. Očekuje se da će, ukoliko globalne cene nastave da rastu, i cene kafe u Srbiji rasti.
U svetlu ovih događaja, tržište kafe pokazuje kako međunarodni događaji i političke odluke mogu imati dalekosežne posledice na lokalne ekonomije i životne troškove potrošača. Kako se situacija razvija, ostaje da se vidi kako će se ove promene odraziti na konačne cene kafe u Srbiji i širom sveta. Agenti u industriji kafe i analitičari nastaviće da prate situaciju i prilagođavaju svoje strategije, jer se tržište nastavlja menjati pod uticajem globalnih faktora.
