Hektar poljoprivrednog zemljišta u Evropskoj uniji u proseku košta oko 11.800 evra, a zanimljivo je da su cene njiva u nekim delovima Srbije na sličnom nivou. Naime, Sremski okrug prednjači sa cenom od 14.200 evra po hektaru, dok se najpovoljniji komad zemljišta u Južnoj i Istočnoj Srbiji mogao kupiti za oko 5.000 evra, prema sklopljenim ugovorima u četvrtom kvartalu prošle godine.
Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda (RGZ), najskuplji kvadrat poljoprivrednog zemljišta prodat je u Jakovu, na teritoriji opštine Surčin, po ceni od 39 evra po kvadratnom metru za parcelu površine 4.097 kvadrata. U trećem kvartalu prošle godine, najviša vrednost ugovora za poljoprivredno zemljište iznosila je 8,15 miliona evra, a plaćeno je za osam parcela ukupne površine od 390,9 hektara, što je oko 20.800 evra po hektaru.
Ilija Kovačev, vlasnik agencije za nekretnine, ističe da je najtraženije poljoprivredno zemljište u Vojvodini, gde su uslovi za poljoprivredu najpovoljniji. On napominje da kupci traže povoljnu cenu uz kvalitetno zemljište, slično kao i prilikom kupovine stanova i kuća. U Bačkoj su cene najviše, dok je Srem takođe popularan, ali se cena u Sremu kreće od 18.000 do 20.000 evra po hektaru. Kovačev dodaje da su neke cene toliko visoke da se ne može očekivati isplativost ulaganja u određene kulture.
Prema zakonu, samo fizička lica sa srpskim državljanstvom ili pravna lica registrovana u Srbiji mogu biti vlasnici zemljišta. To znači da stranci ne mogu direktno kupiti zemljište, iako mogu da osnuju firme u Srbiji i na taj način dođu do vlasništva.
Kovačev takođe objašnjava da je obrt kapitala u poljoprivredi spor, jer se ulaganja moraju planirati unapred. Naime, već u julu potrebno je pripremati zemlju za setvu, a povrat investicija može se očekivati tek naredne godine, kada se žanje. Vrednost zemljišta se često povećava kada se nalaze blizu značajnih saobraćajnica, što ih čini pogodnim za preusmeravanje ka građevinskim parcelama.
Agencije za nekretnine beleže da su najviše zainteresovani ratari koji žele da prošire svoje posede, kao i investitori koji žele da ulože višak novca u zemljište. Međutim, vlasnici poljoprivrednog zemljišta često se teško odlučuju na prodaju, jer smatraju da je teže sačuvati nego stvoriti imanje. Naslednici zemljište lakše prodaju, dok stariji vlasnici često ne žele da se odvoje od svojih parcela.
Trenutno je u Srbiji oglašeno 6.757 parcela za prodaju, pri čemu se 760 ili 10% odnosi na poljoprivredno zemljište. Ovi podaci ukazuju na to da postoji značajna ponuda obradivih površina i interesovanje i prodavaca i kupaca. Iako se zemljište prodaje u svim delovima zemlje, najveća koncentracija oglasa je u Vojvodini, gde su plodne oranice pogodne za intenzivnu poljoprivrednu proizvodnju.
U Evropskoj uniji, prosečne cene obradivog zemljišta su u 2023. godini bile najviše na Malti, dok su najniže u Hrvatskoj. Prema podacima Evrostata, prosečna cena jednog hektara obradivog zemljišta u EU iznosila je 11.791 evro, dok je prosečna godišnja cena zakupa obradivog zemljišta bila 173 evra po hektaru. U ovoj kategoriji, Malta se izdvaja kao najskuplja, gde se hektar prodavao u proseku za čak 283.039 evra.
Nasuprot tome, najniže prosečne cene obradivog zemljišta beleže se u Hrvatskoj (4.491 evro po hektaru), Letoniji (4.591 evro) i Slovačkoj (5.189 evra). Najviša cena zakupa registrovana je u Holandiji, iznosila je 914 evra po hektaru, dok je najniža cena zakupa zabeležena u Slovačkoj, koja iznosi 67 evra.
