Postoji prilika za uzgoj nekih novih, egzotičnih kultura u Srbiji zahvaljujući visokim temperaturama, među kojima posebno uspeva sadnja pistaća. Uroš Davidović, novinar i stručnjak za poljoprivredu, izjavio je za „Blic“ TV da, iako klima nije idealna, prilagođavanje je ključno za poljoprivrednike. On je istakao da se trenutno skida pšenica, ječam i uljana repica, a prinosi su fantastični, iako cena nije. Suvo leto je doprinelo dobrom kvalitetu pšenice, ali brine šta će se desiti ako najavljena kiša ne padne. Bez kiše, mnogi usevi poput kukuruza, šećerne repe i suncokreta mogli bi biti ugroženi, što bi moglo negativno uticati na BDP i ukupni priliv novca u Srbiju.
Davidović je takođe ukazao na probleme sa saobraćajem na Dunavu, gde je plovnost smanjena zbog niskog nivoa vode. Barže su natovarene samo do 60% kapaciteta, što ometa prevoz i logistiku. U ovoj situaciji, neki poljoprivrednici se prilagođavaju promeni klime, a primer za to je uzgoj pistaća, koji se poslednjih godina sve više pojavljuje u Srbiji.
Iako domaća proizvodnja pistaća još uvek nije velika, njegova popularnost raste, što se može primetiti po sve češćem korišćenju u restoranima i sladoledima od pistaća. Davidović naglašava da je domaća proizvodnja pistaća krenula skromno i bez istraživanja instituta. Neki poljoprivrednici su nabavili sadnice sa Mediterana i započeli uzgoj, slično kao što je to bilo i sa drugim voćnim vrstama, poput oraha i kajsije.
Uzgoj pistaća u Srbiji još uvek nije široko rasprostranjen zbog visokih cena sadnica, ali postoji potencijal za širenje proizvodnje u budućnosti. Davidović objašnjava da su sadnice pistaća skupe jer ih proizvodi samo jedan ili dva rasadnika. Kako se uzgoj bude širio, očekuje se da će se sve više kalemara uključiti u proizvodnju, što će dovesti do smanjenja cena sadnica. Slična situacija se dešava i sa uzgojem japanske jabuke, koja nije još uvek ispitana kod nas, ali voćari sami podižu plantaže.
Davidović ističe da se mnoge voćne vrste koje su karakteristične za mediteranske oblasti polako probijaju na tržište Srbije. On smatra da bi čak i sadnja maslina u Vranju ili Pirotu mogla biti uspešna. Međutim, problem ostaje što naši instituti za voćarstvo ne rade istraživanja ovih voćnih vrsta, što dovodi do inertnosti i nezainteresovanosti za promene u agraru. Davidović naglašava potrebu za nabavkom dodataka iz Kalifornije kako bi se proučio uzgoj badema i pistaća, imajući u vidu neizbežne klimatske promene i širenje mediteranske klime ka Srbiji.
On poziva na veću aktivnost instituta i lokalnih poljoprivrednika u istraživanju i eksperimentisanju sa novim voćnim vrstama koje bi mogle da se prilagode promenama klime. Uz adekvatno istraživanje i podršku, pistaći bi mogli postati značajan deo agrarnog sektora Srbije. U Srbiji, prosečna maloprodajna cena pistaća (oljuštenih, u ljusci ili sirovih) varira u zavisnosti od formata i kvaliteta. Cena pistaća u maloprodaji kreće se između 831 i 1 247 RSD/kg, dok organski pistaći mogu biti skuplji, oko 2 070 RSD/kg.
U rinfuznoj prodaji, pistaći se mogu naći po ceni od 1 912 RSD/kg, dok se sirovo jezgro pistaća nudi po ceni od 4 620 RSD/kg. Davidović smatra da bi uz bolju organizaciju i podršku, uzgoj pistaća mogao značajno da doprinese razvoju srpske poljoprivrede i diversifikaciji agrarnog sektora.
