Sedam godina nakon protesta Žutih prsluka u Marseju, francuski policajac je optužen za „teško nasilje“ u incidentu u kojem je 19-godišnja devojka pretučena tokom demonstracija 2018. godine, saopštio je tužilac. Ova optužba je deo dugog i komplikovanog pravnog procesa koji je izazvao značajnu pažnju javnosti, posebno s obzirom na to koliko su protesti Žutih prsluka bili intenzivni i kontroverzni u Francuskoj.
Devojka je pogođena u butinu metkom dok se vraćala s posla. Ovaj incident se desio 1. decembra 2018. godine, kada su protesti protiv povećanja poreza na gorivo i opšteg nezadovoljstva vladom eskalirali širom zemlje. Tokom haotičnih scena koje su usledile, policija je koristila suzavac i druge mere prisile kako bi suzbila demonstracije. U ovom slučaju, nakon što je devojka pogođena metkom, petnaestak policajaca je počelo da je udara nogama i palicama, nanoseći joj teške telesne povrede, uključujući i prelom lobanje.
Ovaj incident je privukao pažnju medija i ljudskih prava, jer je pokazao koliko su protesti često praćeni nasiljem i prekomernom upotrebom sile od strane policije. Četvorica drugih policajaca su ranije optužena za „neuspeh u pružanju pomoći osobi u opasnosti“, što dodatno ukazuje na ozbiljnost situacije i obavezu policije da pomaže onima koji su povređeni.
Istraga koju je vodio IGPN (Generalni inspektorat nacionalne policije) bila je otežana brisanjem radio snimaka sa terena, kao i višestrukim zatvaranjima i ponovnim otvaranjima slučaja, što je dodatno usporilo proces. Ova situacija je izazvala zabrinutost među građanima o transparentnosti i odgovornosti policije, kao i o pravima građana tokom protesta.
Protesti Žutih prsluka, koji su počeli kao reakcija na povećanje poreza na gorivo, brzo su prerasli u širi pokret protiv ekonomskih nejednakosti i vladine politike. Tokom ovih protesta, mnogi su iznosili svoja nezadovoljstva u vezi sa visokom cenom života, lošim uslovima rada i osećajem zapostavljenosti od strane vlasti. Policijska brutalnost tokom ovih protesta postala je jedna od centralnih tema diskusije o pravima građana i policijskim procedurama.
U ovom kontekstu, optužba protiv policajca i dalje je podsticaj za raspravu o policijskoj odgovornosti i potrebom za reformom unutar policijskih snaga. Mnogi aktivisti za ljudska prava pozivaju na jaču kontrolu i transparentnost u radu policije, kako bi se sprečila dalja nasilna ponašanja i kako bi se zaštitila prava građana.
Takođe, ovo je podsetnik na važnost pravne zaštite za žrtve policijske brutalnosti. U Francuskoj, kao i u mnogim drugim zemljama, postoji potreba za jasnijim zakonodavstvom koje će regulisati upotrebu sile od strane policije i obezbediti zaštitu prava svih građana. Takođe, važnost dokumentovanja i izveštavanja o incidentima policijske brutalnosti ne može biti dovoljna naglašena, jer se samo kroz transparentnost može postići pravda.
U zaključku, ovaj incident iz 2018. godine i optužbe koje su sada iznete protiv policajca osvetljavaju probleme sa kojima se suočava francusko društvo u pogledu policijske brutalnosti i ljudskih prava. Kako se situacija razvija, biće važno pratiti kako pravosudni sistem reaguje na ove optužbe i koje korake će preduzeti u pravcu poboljšanja odnosa između policije i građana. Samo kroz otvorenu diskusiju i reforme može se stvoriti sistem koji će biti pravedniji i odgovorniji prema svim svojim građanima.
