Istraživanje sprovedeno od strane Norveškog polarnog instituta otkrilo je da su odrasli polarni medvedi na norveškom arhipelagu Svalbard u proseku povećali telesnu težinu tokom poslednje dve decenije, uprkos smanjenju arktičkog morskog leda. Ova studija, koju je vodio istraživač Jon Ars, analizirała je podatke prikupljene od 770 odraslih medveda, sa ukupno 1.188 merenja, koja su zabeležena u periodu od 1992. do 2019. godine.
Polarni medvedi, koji su ključni predatori arktičkog ekosistema, zavise od morskog leda kao svog staništa i mesta za lov. S obzirom na to da se arktički morski led smanjuje usled klimatskih promena, mnogi bi očekivali da će to negativno uticati na telesnu težinu i opštu zdravlje ovih medveda. Međutim, rezultati istraživanja pokazuju da je situacija kompleksnija nego što se ranije mislilo.
Podaci prikupljeni tokom istraživanja su upoređeni sa brojem dana bez morskog leda u Barencovom moru, što je omogućilo istraživačima da analiziraju uticaj promena u staništu na telesnu težinu medveda. Iako su medvedi uočeni da su se u proseku ugojili, istraživači su primetili i značajne varijacije u težini između različitih jedinki, što može ukazivati na različite strategije preživljavanja i prilagođavanja.
Jedan od ključnih faktora koji može doprineti povećanju telesne težine polarnih medveda je dostupnost hrane. U poslednjim decenijama, polarni medvedi su možda razvili nove strategije lova ili su postali uspešniji u pronalaženju hrane, čak i u uslovima smanjenog morskog leda. Takođe, moguće je da su se medvedi prilagodili promenama u ekosistemu, koristeći alternativne izvore hrane kada su tradicionalni resursi postali oskudni.
Iako se na prvi pogled može činiti da je povećanje telesne težine medveda pozitivno, važno je napomenuti da je ovaj fenomen složen. Naime, veća telesna težina može značiti i veću potrošnju energije, što može predstavljati problem u uslovima kada je dostupnost hrane ograničena. Ukoliko se trend smanjenja morskog leda nastavi, polarni medvedi se suočavaju sa rizikom od gladi i smanjenja reproduktivnog uspeha, što može imati dugoročne posledice po njihove populacije.
Osim toga, istraživači ukazuju na potrebu za daljim istraživanjima kako bi se bolje razumeo uticaj klimatskih promena na arktičke ekosisteme. Razumevanje kako polarni medvedi reaguju na promene u svom staništu može pomoći u razvoju strategija za očuvanje ove vrste. Polarni medvedi su simbol arktičkog regiona i njihovo zdravlje je indikator opšteg stanja ekosistema.
Pored polarnih medveda, arktički morski led igra ključnu ulogu u globalnom klimatskom sistemu. Smanjenje morskog leda utiče na nivo mora, klimatske obrasce i biodiverzitet. Zbog toga su istraživanja koja se fokusiraju na interakcije između polarnih medveda i njihovog staništa od suštinskog značaja za razumevanje šireg uticaja klimatskih promena.
U zaključku, iako je povećanje telesne težine polarnih medveda na Svalbardu iznenađujuće s obzirom na smanjenje morskog leda, ovo istraživanje otvara nova pitanja o prilagođavanju i preživljavanju ove vrste. Potrebna su dalja istraživanja kako bi se bolje razumele dinamike između polarnih medveda i njihovog okruženja, kao i uticaji klimatskih promena na arktički ekosistem. Očuvanje polarnih medveda i njihovog staništa predstavlja izazov koji zahteva globalnu saradnju i akciju.
