Visoke temperature i sušni talas izazvali su seriju požara u evropskim državama, uključujući Španiju, Francusku, Crnu Goru i Severnu Makedoniju. Ova situacija je rezultirala velikim gubicima, dok je desetine hiljada građana bilo prinuđeno na evakuaciju. U Srbiji su takođe zabeležene rekordno visoke temperature u poslednjim danima, što dodatno povećava rizik od požara.
O rizicima, najugroženijim delovima zemlje i merama prevencije, za Euronews Srbija govorio je docent na Fakultetu bezbednosti, Miloš Tomić. On ističe da suša povećava ranjivost, ali da u 90 odsto slučajeva požare izazivaju ljudi. Ključno je smanjiti vreme od izbijanja do gašenja požara i podići svest građana o opasnostima.
Tomić ocenjuje da se Srbija nalazi u zoni pogođenoj klimatskim promenama, gde su suša i visoke temperature postali česta pojava. „Mi se nalazimo u ovoj zoni koja je zahvaćena klimatskim promenama, konkretno elementarna nepogoda suša koja je pogodila ovaj deo Balkanskog poluostrva. Srbija se nalazi u samom centru, tako da usred povišene temperature dolazi do isušivanja biljnog pokrivača, i naravno, to je jedan od elemenata, odnosno ranjivost je povećana,“ rekao je Tomić.
Sistem zaštite od požara deo je sistema nacionalne bezbednosti i zahteva koordinaciju od republičkog do lokalnog nivoa. Najvažnije je smanjiti vreme od izbijanja do gašenja požara kako bi se izbegle situacije poput onih u Francuskoj i Španiji, gde ekstremni vetrovi šire požare na velike površine.
Suša doprinosi brzom širenju požara, ali nije dovoljna sama po sebi. „Podaci pokazuju da u čak 90 odsto slučajeva požar izazivaju ljudi usled nekih svojih aktivnosti koje nisu pravilne, odnosno paljenje vatre na otvorenom je strogo zabranjeno. Usled nepažnje, jedan opušak može da napravi veliku katastrofu,“ dodaje Tomić.
Najugroženiji delovi Srbije su južni i jugoistočni, posebno zbog nepristupačnih terena i sve veće neobrađenosti. Velike površine se ne obrađuju, a nisko rastinje se isušuje usled visokih temperatura, što ga čini podložnim paljenju. Tomić naglašava potrebu za preventivnim merama i podizanjem svesti među građanima, posebno poljoprivrednicima, kako bi se sprečilo paljenje biljnog otpada.
„Ova leta će biti sve učestalija. Klimatske promene su nešto što postaje deo našeg svakodnevnog života. Mi se moramo prilagoditi i uticati na bezbednosnu kulturu – da sebe zaštitimo, a štiteći sebe, štitimo i ljude u našoj okolini i, naravno, životnu sredinu. Jer, kao što vidite, priroda ne prašta,“ rekao je Tomić.
Ako građani primete požar koji ne mogu sami da ugase, obavezno treba da jave na broj 193. „Nadležna vatrogasno-spasilačka jedinica će izaći na teren i ugasiće taj požar. Naša država raspolaže dobrim kapacitetima, i materijalno-tehničkim i ljudskim kapacitetima. Naravno, postoji tu i prostor za dalje usavršavanje i zapošljavanje novih kadrova,“ objašnjava Tomić.
U svetlu sve učestalijih klimatskih ekstremnih pojava, postavlja se pitanje koliko je važno da se unapredi sistem zaštite od požara u Srbiji. Stručnjaci se slažu da je edukacija građana i povećanje svesti o rizicima od požara ključno za smanjenje potencijalnih šteta. Takođe, neophodno je jačati saradnju između različitih nivoa vlasti i organizacija kako bi se stvorili efikasni mehanizmi zaštite i prevencije. U borbi protiv požara, svaka sekunda je važna, a brza reakcija može spasiti živote i imovinu.
