VELINGTON – Neki bunari u Novom Zelandu sadrže podzemne vode stare i do 40.000 godina, što otvara pitanja o održivosti tih resursa, pokazala je nova studija. Ova otkrića su rezultat istraživanja koje je sprovedeno na nekoliko lokacija širom zemlje, a rezultati su izazvali zabrinutost među naučnicima i ekolozima koji se bave pitanjem upravljanja vodnim resursima.
Istraživanje je otkrilo da se u nekim dijelovima Novog Zelanda nalaze podzemne vode koje su se formirale tokom poslednjeg ledenog doba, što znači da su ove vode došle u kontakt sa okruženjem pre više od 40.000 godina. Ovakve stare podzemne vode mogu biti izuzetno čiste, ali njihovo postojanje takođe postavlja pitanja o tome koliko su te zalihe održive u svetlu klimatskih promena i ljudskih aktivnosti.
Naučnici su analizirali uzorke vode iz različitih bunara i otkrili da se nivo zagađenja u ovim starim izvorima značajno razlikuje od onih koji su bliži površini. U nekim slučajevima, starije vode su pokazale znake hemijskih reakcija koje su se dogodile tokom hiljada godina, dok su mlađe vode često pokazale prisustvo zagađivača kao što su nitrati i pesticidi.
Ova istraživanja su važna jer podzemne vode čine značajan deo sistema snabdevanja vodom u Novom Zelandu. Mnogi stanovnici zavise od ovih resursa za pijenje, poljoprivredu i industrijske procese. U svetlu ovih otkrića, stručnjaci ističu potrebu za zaštitom ovih starih izvora vode i razvojem strategija koje će obezbediti njihovu održivost.
Jedan od glavnih autora studije, profesor Mark B. Williams, rekao je da su rezultati istraživanja pokazali koliko je važno razumeti starost i poreklo podzemnih voda. „Ovo otkriće može promeniti način na koji razmišljamo o upravljanju vodnim resursima“, rekao je Williams. „Moramo biti oprezni u načinu na koji koristimo ove resurse, jer oni su stariji od mnogih civilizacija i možda su ključni za našu budućnost.“
Pitanje održivosti podzemnih voda postaje sve hitnije s obzirom na globalne klimatske promene i rastuću populaciju. U Novom Zelandu, kao i u mnogim drugim zemljama, zalihe slatke vode su pod pritiskom zbog sve većih potreba za vodom u poljoprivredi, industriji i domaćinstvima. Stručnjaci upozoravaju da, ako se ne preduzmu odgovarajuće mere, može doći do ozbiljnih problema sa dostupnošću vode u budućnosti.
Upravo zbog toga se istraživači nadaju da će njihovi nalazi podstaći vladu i relevantne institucije da preispitaju trenutne strategije upravljanja vodnim resursima. „Mora se uvesti stroža regulativa kada je u pitanju korišćenje podzemnih voda, posebno u područjima gde su pronađeni ovi stari resursi“, dodao je Williams.
Osim toga, stručnjaci sugerišu da bi trebalo investira u tehnologije koje će omogućiti bolje praćenje i upravljanje kvalitetom podzemnih voda. Ovo bi uključivalo korišćenje modernih metoda analize i praćenja, kao i podizanje svesti među lokalnim zajednicama o značaju očuvanja ovih dragocenih resursa.
U zaključku, nova istraživanja o starim podzemnim vodama u Novom Zelandu otvaraju brojne važne teme o održivosti i upravljanju vodom. Kako se suočavamo sa sve većim izazovima u vezi sa vodnim resursima, ključno je da prepoznamo vrednost ovih starih izvora i radimo na njihovoj zaštiti i očuvanju za buduće generacije. Samo tako možemo osigurati da i dalje imamo pristup čistoj i sigurnoj vodi, koja je od suštinskog značaja za život i zdravlje ljudi.
