Napetosti između Avganistana i Pakistana dostigle su novi vrhunac nakon što je talibanska vlada u Kabulu izjavila da je tokom noćnih operacija duž sporne granice ubijeno 58 pakistanskih vojnika, dok je još 30 ranjeno. Ovi događaji dodatno su pogoršali već napetu situaciju između dve zemlje, koja je obeležena višedecenijskim tenzijama oko granice poznate kao Durandova linija.
Granični prelazi, uključujući ključni Torkam, zatvoreni su zbog eskalacije sukoba, a situacija na terenu sve više podseća na otvoreni rat. Portparol talibanske vlade, Zabihulah Mudžahid, izjavio je da su avganistanske snage u „odbrambenim i osvetničkim operacijama“ zauzele 25 položaja pakistanske vojske. Avganistansko Ministarstvo odbrane tvrdi da su akcije bile odgovor na učestala kršenja teritorijalnog integriteta, uključujući navodno bombardovanje Kabula i pijace na istoku zemlje, za koje Avganistan optužuje Pakistan. Islamabad do sada nije preuzeo odgovornost za napade.
Mudžahid je na konferenciji za novinare izjavio da je situacija na svim zvaničnim graničnim prelazima pod potpunom kontrolom i da su ilegalne aktivnosti uglavnom sprečene. S druge strane, pakistanski premijer Šehbaz Šarif osudio je avganistanske akcije, ističući da je njegova vojska „dala snažan odgovor i primorala protivnika na povlačenje“. Prema izveštajima iz regiona, pakistanske snage aktivirale su teško naoružanje u graničnim oblastima Tira i Hajber, dok se iz obe zemlje izveštava o intenzivnoj pucnjavi i upotrebi teške artiljerije.
Pakistan već dugo optužuje Kabul da pruža utočište militantima iz Tehrik-i-Taliban Pakistan (TTP), grupe koja izvodi smrtonosne napade na teritoriji Pakistana. Avganistanske vlasti te tvrdnje kategorički odbacuju, insistirajući da ne dozvoljavaju korišćenje svoje teritorije protiv bilo koje susedne zemlje. Ove optužbe dodatno komplikuju i onako napetu situaciju, a obe strane se čine spremnima na nastavak sukoba.
U svetlu ovih događaja, katarsko ministarstvo spoljnih poslova izrazilo je „duboku zabrinutost“ zbog eskalacije sukoba i mogućeg ugrožavanja stabilnosti regiona. Pozvali su obe strane na dijalog, diplomatiju i uzdržanost kako bi se izbegle dalje tenzije i nasilje.
Durandova linija, koja deli granicu između Avganistana i Pakistana, dugačka je 2.611 kilometara i nikada nije zvanično priznata od strane Avganistana. Ova granica predstavlja ključnu tačku višedecenijskih tenzija koje su sada kulminirale u krvavom obračunu na granici. Mnogi analitičari smatraju da su sukobi na granici rezultat dubljih političkih i vojnih razlika između dve zemlje, koje se u poslednje vreme dodatno pogoršavaju usled promene vlasti u Avganistanu i povratka talibana na vlast.
S obzirom na trenutnu situaciju, međunarodna zajednica prati razvoj događaja sa velikom pažnjom. Mnogi strahuju da bi nastavak sukoba mogao dovesti do humanitarne krize, uz dodatno pogoršanje sigurnosne situacije u regionu. U ovom kontekstu, pozivi na dijalog i mirno rešenje sukoba postaju sve hitniji.
Dok se situacija nastavlja razvijati, jasno je da su tenzije između Avganistana i Pakistana dublje od pukih sukoba na granici. Ove napetosti su rezultat složenih istorijskih, političkih i vojnog konteksta, koji zahteva pažljivo i promišljeno rešavanje. Obe strane bi trebalo da prepoznaju važnost dijaloga i saradnje kako bi se izbegli dalji gubici života i destabilizacija čitavog regiona.
