U Vladi Srbije započeli su prvi razgovori socijalnih partnera o minimalnoj ceni rada, što je neuobičajeno obeleženo tim da su pregovori počeli u junu, a ne krajem leta kao ranije. Ova godina donosi novinu i u smislu da se raspravlja o dva povećanja minimalca: jedno bi trebalo da se desi u oktobru, a drugo od 1. januara 2026. godine.
Sindikati su podržali ovu inicijativu, budući da su se prošle godine zalagali za dvostruko godišnje određivanje minimalne zarade kako bi se bolje pratili inflacija i povećanje potrošačke korpe. Ljiljana Pavlović iz Unije poslodavaca Srbije je izjavila da većina poslodavaca smatra da postoji prostor za povećanje minimalne zarade.
Na pregovorima, koji su započeli ove nedelje, sve tri strane su iznele svoje zahteve. Ministarstvo finansija predložilo je da minimalna zarada od 1. januara 2026. iznosi oko 550 evra, što je 20% više nego ove godine. Pavlovićeva je naglasila da je važno da povećanje minimalca ne bude na teret poslodavaca, već da se realizuje uz podršku države.
Poslodavci su tražili konkretne mere podrške za mikro, mala i srednja preduzeća, kao i povećanje neoporezivog dela zarade. Zbog malog broja zaposlenih, mala preduzeća najmanje osećaju posledice povećanja minimalca, pa se razmatra ideja o neoporezivanju minimalne zarade.
Sindikatima, međutim, nije samo povećanje minimalca ključno pitanje. Aleksandar Radojević iz Saveza samostalnih sindikata Srbije ukazuje da minimalna zarada ne predstavlja pravu platu, već bi trebalo da bude privremena mera za firme koje se suočavaju sa finansijskim problemima. Njihovo interesovanje više se usmerava na prosečnu zaradu.
Radojević je rekao da neka preduzeća, iako su u dobrom poslovanju, isplaćuju samo minimalne zarade svojim zaposlenima, što nije održivo za dugoročno tržište rada. On ističe da povećanje minimalne zarade najmanje oseća javni sektor, što dodatno komplikuje situaciju.
Na 123. redovnoj sednici Socijalno-ekonomskog saveta, održanoj 16. juna, razgovaralo se o planovima da minimalna zarada od 2028. godine bude veća od 650 evra. Prema zamisli ministra finansija Siniše Malog, minimalna zarada bi od 1. januara 2026. trebala biti 550 evra, što je u trenutnom iznosu oko 64.500 dinara. To bi značilo povećanje minimalca od 20% u odnosu na ovu godinu, a do 2024. godine bi se dostigao rekordni rast od 18,7%.
Sa predviđenom inflacijom od oko 3% do kraja ove i sledeće godine, minimalna zarada bi mogla preći minimalnu potrošačku korpu. U ovoj godini, minimalna zarada bila je samo 3% manja od potrošačke korpe. U periodu od 2020. do 2023. godine taj odnos bio je iznad 20%.
S obzirom na to da je dogovoreno još 2018. godine da minimalna zarada i potrošačka korpa budu izjednačene, ovaj plan bi mogao biti ispunjen 2026. godine. Prosečna zarada je ove godine izjednačena sa prosečnom potrošačkom korpom, dok su prethodnih godina razlike bile i do 18% u minusu.
Pitanje ostaje koliko statistički podaci o prosečnoj potrošačkoj korpi zaista odražavaju kvalitet života i standard prosečnog radnika. U svakom slučaju, trenutni razgovori o minimalnoj zaradi otvaraju važna pitanja o ekonomskom stanju i pravima radnika u Srbiji.
