Berba malina, poznatog kao crvenog zlata, na području zapadne Srbije upravo je započela, ali se postavlja pitanje koliko će malinari zapravo moći da uberu i kakvi će biti prinosi i zarade. Goran Glavonjić iz sela Viča, u opštini Dragačevo, ima zasade na tri hektara. Prinos je izgledao obećavajuće sve do pre nekoliko dana, kada je talas visokih temperatura ozbiljno oštetio rod.
Goran naglašava da su mladi zasadi bili u dobrom stanju, uprkos prethodnim vremenskim neprilikama. „Nadali smo se da će ova godina konačno doneti dobit, jer smo prethodne dve godine poslovali s gubicima zbog niskih cena. Međutim, tokom poslednjih deset dana, vreli talas je uništio mnogo toga. Uticaj na rod i kvalitet je značajan. Ranije smo brali oko 10 tona, a sada mislim da ćemo jedva da izvučemo četiri tone,“ izjavio je Goran.
Kako bi postigao vrhunski kvalitet, Goran koristi isključivo organske preparate. Posao u voćnjaku traje tokom cele godine, a najintenzivnije je za vreme berbe. Ipak, malinari se suočavaju s ozbiljnim problemima, jer često zarada ne pokriva ni osnovne troškove poslovanja.
Goran nastavlja: „Počeli smo da predajemo prve kilograme malina. Prva cena je bila 300 dinara, a sada je 350. Nadamo se da će cena rasti, jer u suprotnom nećemo preživeti. Radimo naporno i još smo u minusu. Da bismo pokrili osnovne troškove, cena bi trebala da bude oko 400 dinara po kilogramu, mada ni 600 dinara možda ne bi bilo dovoljno da nas spasi s obzirom na trenutnu situaciju.“
Osim problema s rodom i otkupnom cenom, malinari se suočavaju i s nedostatkom radne snage. U poređenju s nekadašnjim vremenima, sada je teško pronaći radnike. „Ove godine sam angažovao radnike iz Svrljiga i Bele Palanke, veoma su vredni i odgovorni. Dnevnica je 5.000 dinara, a obezbeđujem im smeštaj, plaćen prevoz, tri kvalitetna obroka, kafu i piće. Trudim se da im pružim najbolje uslove, jer i sam znam kako je to,“ objašnjava Goran.
Goran takođe napominje da je ranije bilo lakše naći radnike za berbu malina u Lučanima i okolini, ali sada dolaze iz udaljenijih gradova i opština. „Zvala me je agencija iz Beograda koja je nudila radnike iz Pakistana po ceni od 3.500 dinara dnevno, ali nisam se usudio da prihvatim tu ponudu. Prvo, nisam siguran kako bih komunicirao s njima, a drugo, ne znam da li znaju kako da beru maline i da li mogu da podnesu ovakve vrućine. Zato sam se odlučio za domaće radnike, koji su i ranije radili kod mene,“ zaključuje Goran.
Uprkos svim izazovima, Goran ostaje optimističan i nastoji da pruži najbolje moguće uslove za radnike, s nadom da će berba doneti bolji prinos i zaradu nego prethodnih godina. Malinari se suočavaju s teškim uslovima, ali ljubav prema ovom voću i posvećenost radu i dalje ih pokreću. U svetu gde se konkurencija povećava, a priroda često ne igra na ruku, njihov trud i upornost ostaju ključni za opstanak u ovoj grani poljoprivrede.
