Evropska unija se suočava sa ozbiljnim izazovima kada je reč o finansijama i strukturi budžeta. Pet država članica, poznatih kao „štedljiva petorka“ – Danska, Nemačka, Holandija, Austrija i Finska, uputile su jasne zahteve Briselu. Ove zemlje smatraju da novi dugoročni budžet EU mora odražavati drastično promenjene bezbednosne i ekonomske okolnosti. One traže da se postojeća sredstva efikasnije raspoređuju umesto da se jednostavno povećava ukupna potrošnja, što dodatno opterećuje nacionalne ekonomije.
Lideri ovih država naglašavaju da u uslovima ograničenih javnih finansija Unija ne može finansirati nove prioritete jednostavnim dodavanjem novca u zajedničku kasu. One već ulažu značajna sredstva u zajedničku bezbednost i odbranu, ali smatraju da je neophodno veće angažovanje drugih članica u podršci Ukrajini.
Ivana Todorović, docentkinja na FEFA fakultetu, objašnjava da je poruka ovih zemalja prvenstveno usmerena ka Evropskoj komisiji, s obzirom na to da se budžet Unije finansira direktnim doprinosima država članica. Zemlje koje imaju najveći bruto nacionalni dohodak najviše doprinose ukupnom budžetu, a prema novom višegodišnjem planu, planira se izdvajanje dodatnih 200 milijardi evra iz država članica.
Ove „štediše“ su u boljem stanju kada su u pitanju javne finansije od evropskog proseka, a njihov stav je jasan: razumeju da su se uslovi drastično promenili, ali traže preusmeravanje postojeće potrošnje umesto povećanja novih izdataka.
Kada je reč o finansiranju i pomoći Ukrajini, Todorović napominje da se čini da veliki iznosi idu direktno iz briselske kase, ali se zapravo iz budžeta izdvaja samo oko 10 milijardi evra, što je svega jedan procenat ukupnog budžeta EU. Preostala pomoć dolazi iz bilateralnih davanja zemalja koje imaju najveće prihode.
Ove promene u budžetskoj retorici rezultat su dramatičnih događaja na globalnoj sceni, posebno sukoba između Rusije i Ukrajine, koji je izazvao energetsku krizu i ukazao na evropsku zavisnost od ruskih energenata. Pored toga, Evropa se suočava s gubitkom konkurentnosti prema Kini i Sjedinjenim Američkim Državama, što dovodi do novih strateških problema koji zahtevaju velika finansijska izdvajanja.
Prethodni fokus evropskog budžeta bio je smanjenje ekonomskih nejednakosti među državama članicama, ali novi prioriteti kao što su odbrana, kontrola migracija i povećanje konkurentnosti postaju sve važniji. Ovakva preusmerenja mogu uzrokovati probleme na unutrašnjem planu, jer će države imati manje sredstava za rešavanje lokalnih problema kao što su zdravstvo i obrazovanje.
Posebno je zabrinjavajuća situacija u Nemačkoj, čije starenje stanovništva stvara pritisak na zdravstveni i penzioni sistem. Kako će Nemačka biti najveći donator povećanja budžeta, to će se negativno odraziti na lokalne budžete.
Nemačka je protiv bespotrebnog trošenja i zahteva rezove u birokratskom aparatu. Novi budžetski predlog predviđa čak 40 procenata veće izdatke za administraciju, što „štediše“ žele da zaustave i traže veću efikasnost postojećeg sistema.
Jedno od ključnih pitanja za region Zapadnog Balkana jeste da li će ovi finansijski pritisci uticati na fondove koji su namenjeni tim državama. Trenutni budžetski predlog predviđa rast sredstava za proširenje za oko 37 procenata, ali će se pravila verovatno promeniti.
Ono što se može desiti jeste da uslovi za dobijanje novca postanu strožiji. Dok se ne dovode u pitanje zemlje koje imaju pristup fondovima, namena sredstava bi mogla biti uslovljena, sa fokusom na projekte energetske efikasnosti ili specifične reforme, što će uvesti veću restriktivnost u trošenju evropskog novca.
