Francuski predsednik Emanuel Makron je danas upozorio na moguće negativne posledice pobede desničara Đorđa Simiona na predsedničkim izborima u Rumuniji, posebno za susednu Moldaviju. Ova izjava je data tokom samita Evropske političke zajednice (EPZ) u Tirani, gde je Makron razgovarao s novinarima o trenutnoj političkoj situaciji u regionu. Iako nije detaljno obrazložio razloge svog stava, naglasio je da bi izbor proruski orijentisanog i antievropskog kandidata mogao imati „izuzetno štetne“ posledice po Moldaviju.
U nedelju će se održati drugi krug predsedničkih izbora u Rumuniji, a Đorđe Simion je u prvom krugu, održanom 4. maja, osvojio gotovo 41% glasova. On se bori za predsedničku fotelju sa nezavisnim kandidatom, gradonačelnikom Bukurešta Nikušorom Danom, koji je osvojio 20,99% glasova u prvom krugu. Ovi izbori se odvijaju u kontekstu ponovljenih predsedničkih izbora, nakon što je prvi krug izbora u novembru 2023. godine, u kojem je pobedio krajnji desničar Kalin Đorđesku, poništen zbog navodnog ruskog mešanja u korist Đorđeskua.
Makronova izjava ukazuje na zabrinutost Francuske i drugih evropskih zemalja o porastu desničarskih i proruski orijentisanih stranaka u regionu. Moldavija, koja se suočava s brojnim političkim i ekonomskim izazovima, mogla bi da se suoči s dodatnim problemima ako bi Rumunija prešla u rukama desničara koji su skloniji saradnji s Rusijom. Ovo može dodatno destabilizovati već krhku situaciju u Moldaviji, koja se trudi da se približi Evropskoj uniji i zapadnim institucijama.
U poslednje vreme, Moldavija je bila pod pritiskom zbog unutrašnjih političkih nemira i ekonomske krize, a podrška iz Evropske unije je ključna za njeno održavanje stabilnosti. Ukoliko bi Rumunija, kao ključna susedna zemlja, okrenula leđa evropskim integracijama, to bi moglo oslabiti moldavsku vladu i njen napor za reforme koje su neophodne za pridruživanje EU.
Jedna od ključnih tačaka u ovoj situaciji je i uloga Rusije, koja je više puta optužena za mešanje u unutrašnje poslove zemalja u regionu, uključujući Moldaviju. Ove optužbe su posebno izražene u svetlu nedavnih dešavanja u Ukrajini i sličnih političkih tenzija u drugim državama Istočne Evrope. Moskva je, naravno, odbacila optužbe o mešanju, ali su evropske zemlje, uključujući i Francusku, veoma oprezne u vezi s ovim pitanjem.
S obzirom na sve ove okolnosti, Makronov apel na evropsku solidarnost i pažnju prema izborima u Rumuniji može biti viđen kao pokušaj da se osigura stabilnost regiona. On je naglasio potrebu za zajedničkim delovanjem evropskih zemalja kako bi se sprečila dalja destabilizacija, koja bi mogla imati dalekosežne posledice ne samo za Moldaviju, već i za celu Evropu.
U međuvremenu, izbori u Rumuniji predstavljaju ključni trenutak za budućnost te zemlje. Ukoliko Simion osvoji predsedničku funkciju, to bi moglo promeniti političku dinamiku u regionu. Na drugoj strani, pobeda Nikušora Dana, koji se smatra proevropskim kandidatom, mogla bi doneti novu nadu za stabilnost i integraciju Moldavije u evropske strukture.
Sve u svemu, situacija u Rumuniji i njen uticaj na Moldaviju oslikava složenu mrežu političkih interesa i izazova s kojima se suočava cela regija. U narednim danima, kako se približava drugi krug izbora, pažnja evropske zajednice biće usmerena ka ishodu koji može značajno oblikovati budućnost ne samo Rumunije, već i svih njenih suseda.
