Vlada hrvatskog premijera Andreja Plenkovića suočava se s ozbiljnim izazovima, a stabilnost vladajuće koalicije je ozbiljno ugrožena novim incidentom povezanih sa koalicionim partnerima. U središtu skandala našao se Josip Dabro, član Domovinskog pokreta, koji je izazvao skandal pevanjem pesme posvećene ustaškom poglavniku Anti Paveliću, nazivajući ga „vođom svih Hrvata“. Ovaj incident izazvao je oštru reakciju liberalnog dela koalicije, a Dario Hrebak, predsednik HSLS-a (Hrvatska socijalno-liberalna stranka), postavio je premijeru ultimatum: ili će u roku od 30 dana doći do rekonstrukcije vlade i jasnog otklona od ekstremizma, ili će doći do pada vlade.
Situacija u Zagrebu je postala neizvesna, a analitičar Jurica Kerbler navodi da je poslednji izlet Josipa Dabre prelio čašu ne samo u hrvatskoj javnosti, već i u diplomatskim krugovima. Plenković se suočava s dilemom: nastaviti saradnju s Domovinskim pokretom i Dabrom, što bi značilo gubitak liberala iz vlade, ili otići na nove izbore. Kerbler sumnja da će HDZ uspeti da postigne dogovor s Domovinskim pokretom kako bi Dabro povukao iz Sabora, što dodatno komplikuje situaciju.
Dabro je dodatno zaoštrio retoriku, uslovljavajući svoje povlačenje donošenjem zakona koji bi zabranio simbole iz vremena komunizma, uključujući crvenu zvezdu. Njegova izjava o simbolima iz prošlosti izazvala je osude, a Kerbler smatra da je problem što je takva osoba uopšte mogla doći na mesto ministra i poslanika. Plenković se suočava s pritiskom da se distancira od radikalnih članova, ali njegova zavisnost od manjih koalicionih partnera otežava mu situaciju.
Osnova problema leži u matematici većine u Saboru, gde HDZ treba 76 ruku za formiranje vlade. Ova zavisnost omogućava manjim, radikalnim partnerima da ucenjuju vladu. Kerbler ističe da je Hrvatska već gotovo došla do tačke gde je „dosta“ ustaških ispada. Plenković bi se, da ima alternativu, lako rešio Dabre i Domovinskog pokreta, ali trenutno je ostavljen s malo opcija, s obzirom na to da stranke centra odbijaju saradnju s HDZ-om.
Postoji teoretska mogućnost da vladu podrže „žetončići“ – poslanici spremni da promene stranu, ali takva većina bi bila krhka i nestabilna. Kerbler upozorava da Plenković ne može previše rizikovati, jer bi povlačenje HSLS-a moglo povući i druge stranke, što bi dovelo do kraha vlade.
Jedan od važnijih aspekata krize je međunarodna reputacija Hrvatske. Iako Brisel još uvek ne reaguje burno na unutrašnja previranja, postoje signali nezadovoljstva. Na primer, nedavni koncert Marka Perkovića Tompsona izazvao je osudu međunarodne zajednice zbog ikonografije koja se pojavila na tom događaju. Kerbler naglašava da se u Evropi sve više oseća buđenje ustašluka i da takvo ponašanje nije prihvatljivo.
Iskusni političar Milorad Pupovac upozorava da se ovakvi ekscesi više ne mogu ignorisati pred međunarodnom zajednicom. Kerbler zaključuje da mržnja prema Srbima u Domovinskom pokretu predstavlja nešto neviđeno i da Evropa ne može tolerisati takvo ponašanje na duži rok.
Rok od 30 dana teče, a Plenković će uskoro morati da odluči između opstanka vlade uz radikale ili rizika novih izbora, kako bi sačuvao reputaciju države koja se sve više suočava s problemima revizionizma. Hrvatskoj je potrebna hitna rekonstrukcija vlade kako bi se izbegli dalji problemi i očuvala stabilnost u društvu, ali dileme i pritisci ostaju prisutni.
