Premijer Hrvatske Andrej Plenković je danas ocenio da su odluke Vlade Crne Gore u vezi sa spomen-pločom u Morinju i promenom naziva gradskog bazena u Kotoru „korak u dobrom smeru“. Ove odluke su usvojene 19. oktobra, a Plenković je najavio sastanak sa crnogorskim premijerom Milojkom Spajićem kako bi razgovarali o daljem rešavanju otvorenih pitanja između dve zemlje.
Plenković je u Miločeru, pre početka Samita lidera Berlinskog procesa, izrazio želju da Hrvatska podstiče susedne zemlje na brže približavanje Evropskoj uniji. „Odluke Vlade Crne Gore su u dobrom smeru. Imaćemo danas premijer Spajić i ja sastanak, pa ćemo videti kakva je dalja dinamika“, izjavio je on.
Vlada Crne Gore je promenila naziv kotorskog bazena, koji je od 2021. nosio ime nekadašnjeg vaterpoliste Zorana Džimija Gopčevića, i sada će se zvati „Gradski bazen – Petar II Petrović Njegoš“. Pored toga, odlučeno je da spomen-ploča u Morinju ostane na postojećoj lokaciji i u sadašnjem obliku. Hrvatska je godinama osporavala naziv bazena, tvrdeći da je Gopčević bio čuvar u logoru Morinj, gde su tokom ratova devedesetih bili zatočeni hrvatski civili.
Plenković je istakao da su ovom odlukom rešena dva od osam pitanja za koja Zagreb očekuje napredak od Podgorice. On je dodao da će razgovori o preostalim pitanjima biti nastavljeni.
Međutim, odluka o novom nazivu bazena izazvala je kritike, posebno od predsednika Opštine Kotor Vladimira Jokića. Jokić je izjavio da je Opština predložila da bazen dobije naziv „Zimski bazen Kotor“ i ocenio da je odluka o imenu Njegoša greška. On je bio „neprijatno iznenađen“ tom odlukom i smatra da je njome dodatno produbljeno nezadovoljstvo u Kotoru.
Kabinet predsednika Crne Gore Jakova Milatovića takođe je kritikovao izbor novog naziva, naglašavajući da bi Njegoševo ime trebalo da bude van sporova vezanih za sportske objekte. „Njegoševo ime i delo zaslužuju poseban pijetet i dostojanstven odnos“, saopšteno je iz njegovog kabineta.
Milatović je, u vezi sa spomen-pločom u Morinju, rekao da njeno naknadno odobravanje otvara pitanje odnosa Crne Gore prema prošlosti i da je tekst ploče trebao biti pažljivije formulisan kako bi se izbegle političke interpretacije.
Hrvatska je kao otvorena pitanja navela obeštećenje bivših logoraša, nastavak potrage za nestalima, procesuiranje ratnih zločina i rešavanje imovinsko-pravnih zahteva. Plenković je na Evropskom savetu u Briselu predstavio hrvatske zahteve prema Crnoj Gori, a Evropska komesarka za proširenje Marta Kos je naglasila da bilateralni zahtevi Hrvatske nisu deo pregovaračkog procesa Crne Gore sa EU, ali da otvorena pitanja treba rešavati za napredovanje u procesu.
Kos je izrazila uverenje da dijalog između Podgorice i Zagreba može doneti rezultate i da se preostala pitanja mogu rešiti intenzivnim razgovorima.
