Srbija se sve više pozicionira kao ključni igrač na evropskoj mapi proizvodnje borovnica, trenutno zauzimajući visoko četvrto mesto. Profesor Zoran Keserović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu naglasio je da je naša zemlja prepoznata po savremenoj proizvodnji borovnica, čiji kvalitetni plodovi dostižu visoke cene na tržištu. U intervjuu za Jutarnji program RTS-a, Keserović je istakao da su borovnice postale svetla tačka poljoprivredne proizvodnje u poslednjih 15 godina, dok se voćarstvo nalazi na prvom mestu u strukturi izvoza prehrambenih proizvoda.
U izvozu prednjače jabuke, maline, smrznuta višnja i kupina, ali borovnice postaju sve važnije, sa velikim potencijalom za rast. Profesor Keserović naglašava da je u poslednje vreme ostvareno značajno napredovanje u tehnologiji proizvodnje, posebno kod jabučastih voćnih vrsta i borovnica, dok su jagode ostale iza.
Prema njegovim rečima, Srbija se ističe kao prepoznatljiva zemlja u savremenoj proizvodnji borovnica, zahvaljujući savremenim zasadima sa kvalitetnim sadnim materijalom i povoljnim agroekološkim uslovima. Berba počinje u vreme kada se završava u Portugaliji, što daje dodatnu prednost srpskim proizvođačima.
Keserović predviđa da će borovnice postati jedan od deset najvažnijih prehrambenih proizvoda u izvozu u narednih deset godina. Međutim, naglašava potrebu za oprezom prilikom izbora uslova za podizanje zasada, uključujući hemijsku analizu zemljišta i vode. Svaka greška može imati ozbiljne posledice na prinos.
On takođe ističe da će borovnice postati jedna od najprofitabilnijih voćnih vrsta. Dobre analize zemljišta i vode su ključne, jer visoki pH i prisustvo karbonata mogu negativno uticati na proizvodnju. Kvalitetan sadni materijal je osnov za uspešnu proizvodnju borovnica. Na malim površinama, proizvođači mogu ostvariti visoke prihode, a u Srbiji čak 40% gazdinstava ima do dva hektara, dok 75% ima do pet hektara.
Keserović savetuje da bi uzgoj borovnica u plastenicima mogao doneti brži rod i veću cenu. Takođe, naglašava značaj izbora pravog položaja parcela, izbegavajući ravničarske oblasti koje su ove godine pogođene velikim padavinama.
Uprkos izazovima, Srbija je savladala savremene tehnologije i poznata je na svetskom nivou po njihovoj primeni. Perspektive za borovnice su izuzetno dobre. Keserović predlaže da se borovnice mogu uzgajati i u kontejnerima od 70 do 80 litara, što omogućava kontrolu navodnjavanja.
S obzirom na to da je borovnica deficitarna voćna vrsta, Srbija ima potencijal da brzo osvoji evropsko i svetsko tržište. Međutim, važno je brendirati i zaštititi srpske borovnice, kako bi se izbegle greške koje su se dogodile sa srpskom šljivom.
Kvalitetni plodovi borovnice dostižu visoke cene na tržištu, koje su prošle godine iznosile između sedam i osam evra. Neke sorte dozrevaju u dva navrata, čime se dodatno povećava njihova tržišna vrednost. Profesor Keserović završava sa rečima da je važno ulagati u tehnologiju i strategije kako bi se osiguralo da Srbija zadrži svoju poziciju na tržištu borovnica i ostalih voćnih kultura.
