Tatjana Mandić iz Banatskog Dvora ponosna je na svoju baštu koja se prostire između ljubičastih cvetova modrozelenog maka i zelenih peruški belog luka. Ova godina bila je izuzetno plodna, a Tatjana je sa zadovoljstvom izjavila da je mak rodio odlično, kako po količini, tako i po kvalitetu. „Iskreno rečeno, ja sam trenutno jako zadovoljna kako je mak rodio, a prvenstveno kvalitetom roda. Mislim da će i ova jesen biti u znaku maka i to pod još većom površinom,“ rekla je ona, naglašavajući važnost truda i rada u poljoprivredi.
Tatjana je pre nekoliko godina započela uzgoj stare sorte belog luka „Bosut“. Ove godine odlučila je da se okuša i u uzgoju maka, što u početku nije bila ni njena ideja, već je prvobitno planirala da seje pasulj. Međutim, loši vremenski uslovi su je odvratili od te ideje, pa je na kraju odlučila da poseje mak, što se ispostavilo kao pun pogodak.
Mak se sadi u velikoj bašti koja se redovno koristi za belu luku. Tatjana i njena porodica su podelili parcelu, tako da su na jednom delu posađeni luk, a na drugom mak. Seme su nabavili od prijatelja iz Srpske Crnje, a Tatjana se seća da je njena baka dugo godina ranije sejala mak za potrebe pravljenja štrudli.
„Ranije, tu u bašti, baka je takođe sejala mak dugo godina unazad za svoje potrebe za obavezne nedeljne štrudle sa makom. Na kraju, ja sam preuzela od nje taj posao koji podrazumeva setvu, proređivanje, branje, čišćenje, obavezno pranje i sušenje maka,“ izjavila je Tatjana. Pre nego što su posadili mak, nisu radili analizu zemljišta, oslanjajući se na svoje iskustvo iz prethodnih godina.
Proizvodnja maka i belog luka kod Tatjane je potpuno prirodna, bez korišćenja bilo kakvih hemikalija ili tretmana, iako nemaju zvaničan organski sertifikat. „Savete za sadnju nisam tražila, ali sam ih po nepisanom pravilu dobijala od poznanika,“ dodala je ona. Uz pomoć svoje majke i bake, Tatjana se bavi svim aspektima proizvodnje.
Kada je mak sazreo, čaure se čupaju sa stabljike, a seme se čisti sečenjem čaura. Proces sušenja traje oko pet dana, nakon čega se mak skladišti u platnene džakove. Mlevenje maka je, međutim, najneomiljeniji deo procesa za Tatjanu jer koristi staru ručnu mašinu, što je sporo i fizički zahtevno. Ipak, veruje da je samleven mak najlepši za pripremu.
Prodaja maka i belog luka najčešće se obavlja online, preko društvenih mreža. Tatjana se šali da je postala „agrobloger“ jer su je ljudi već upoznali. Cene maka se kreću oko 90 dinara za 100 grama, dok je cena belog luka takođe povoljna. „Sada, kada prodajem mak, kao da sam sama sebi ukrala posao, jer će ljudi sami praviti štrudle,“ smeje se Tatjana.
Ove godine, mak je prijatno iznenadio Tatjanu, koja ističe da je beli luk, iako tradicionalno odličan, ostao u njegovoj senci. Njihova sorta belog luka „Bosut“ ostaje stalna, dok se mesto sadnje svake godine menja kako bi se izbeglo zasićenje zemlje. Tatjana je zadovoljna trenutnim rodom i ističe da se čišćenje i prodaja belog luka odvijaju online, uz šaljive komentare o mirisu luka u pošti.
Tatjana Mandić iz Banatskog Dvora pokazuje kako strast prema poljoprivredi i posvećenost radu mogu doneti uspeh i zadovoljstvo, ujedno čuvajući tradiciju uzgoja starih sorti biljaka koje su deo njihove porodice.
