Studenti osumnjičeni za pripremanje nasilne promene državnog poretka pušteni su na slobodu, a tužilaštvo je najavilo žalbu. Tokom ovog vremena, studenti koji su organizovali blokade objavili su vodič za građansku neposlušnost, u kojem ističu različite načine za izražavanje nezadovoljstva, bilo na ulici, u institucijama ili iz kuće. Ova situacija postavlja pitanje gde se nalazi granica između pobune, blokada i pravnog poretka, ali i kakva je odgovornost profesora, dekana i rektora u vezi sa politikom na univerzitetima, kao i snaga države u tim pitanjima.
Profesor dr. Vladan Petrov, profesor Pravnog fakulteta i sudija Ustavnog suda, izjavio je da blokade koje se organizuju širom Srbije nemaju pravno utemeljenje i predstavljaju izopačen oblik protivpravnog izražavanja. On je u intervjuu za Euronews Srbija naglasio da blokade nisu deo ustavno-pravnog poretka i da nisu prepoznate u modernim demokratskim društvima.
Prema njegovim rečima, blokade su oblik slobode okupljanja koji nije legitimno izražen, a građanska neposlušnost, koja se često pominje, takođe nema uporište u Ustavu Republike Srbije. Petrov objašnjava da građanska neposlušnost podrazumeva odbacivanje poslušnosti prema državnom pravnom poretku iz političkih ili društvenih razloga, što je po njemu antiustavno.
On je ukazao na to da u praksi to znači da pojedinci prestaju da idu na posao, plaćaju račune ili blokiraju ulice, čime čine protivpravna dela, bilo prekršaje ili krivična dela. „Cilj svih ovih modaliteta građanske neposlušnosti je pokušaj da se izazove stanje haosa“, dodao je Petrov.
Govoreći o reakciji države na proteste i blokade, Petrov smatra da je došlo vreme da država konkretno reaguje, ali ne silom, već primenom prava i zakona. On je istakao da je policija tu da spreči sukobe između potencijalno suprotstavljenih grupa građana i da zaštiti imovinu i građane.
Osvrnuo se i na protest koji je organizovan na Vidovdan, rekavši da ga ne može smatrati „vidovdanskim“ protestom, iako je održan na taj dan. Petrov je kritikovao mešavinu govornika različitih političkih i ideoloških provenijencija, ističući da je to bilo paravan za poziv na nasilje.
U vezi sa osumnjičenima koji su pušteni iz pritvora, Petrov je naglasio da to otvara sumnju u nepristrasnost pravosuđa. „Sudije moraju ostaviti po strani političke stavove i suditi u interesu pravne sigurnosti“, rekao je on. Takođe je naglasio važnost šireg društveno-političkog konteksta u kojem se donose odluke.
Petrov je istakao da nije blizak vlasti, kako neki tvrde, i da je njegov rad u državnim institucijama relevantan dugo pre nego što je aktuelni predsednik Aleksandar Vučić došao na vlast. On razume potrebu studenata da izraze svoje stavove, ali im savetuje da shvate važnost prava i pravnog poretka.
Na kraju, Petrov je ukazao na značaj veze između profesora i studenata, naglašavajući da ta veza može oblikovati njihov profesionalni i privatni život.
U ovom kontekstu, situacija sa studentima, blokadama i reakcijom države otvara važna pitanja o pravnom okviru, građanskim pravima i odgovornosti institucija, što će sigurno ostati tema daljih rasprava u društvu.
