Petar Lukić iz Užica, motivisan željom da pomogne svojoj teško oboleloj majci, započeo je svoju pčelarsku avanturu 2004. godine. Na poklon je dobio pet rojeva pčela, a iako njegova majka nije preživela borbu sa bolešću, Lukić je nastavio sa pčelarstvom. Danas, na porodičnom imanju u selu Stapari, Lukić upravlja pčelinjakom sa 120 pčelinjih društava i ponosno ističe da je pre nekoliko godina ubrao rekordnih sedam tona meda.
Iako pčelarstvo nije primarno zanimanje za Lukiće, već dodatni posao u koji je uključena cela porodica, Petar veruje da će u budućnosti postati njihov glavni izvor prihoda. Supruga Dušica, koja je u invalidskoj penziji, i njih dvojica školaraca aktivno učestvuju u radu pčelinjaka.
Lukić objašnjava kako su započeli svoju pčelarsku priču. „Majka je bila bolesna od multiple skleroze i čuli smo za lečenje pčelinjim ubodom. Prijatelji su nam poklonili prve rojeve, a nakon godinu dana, iako je moja majka preminula, pčele su ostale i postepeno smo proširivali pčelinjak,“ kaže Petar. Sa dva pčelarska paviljona, on seli svoje pčele na različite paše širom Srbije, uključujući Šumadiju i okolinu Rače, kao i padine planine Rudnik.
Pčelinjak „Lukić“ proizvodi različite vrste meda koji se putem otkupljivača prodaju u Nemačku, Italiju i Švedsku. Međutim, zbog nestabilnog tržišta i loših cena, Lukići su se sve više okrenuli domaćem tržištu i proširili asortiman proizvoda. Petar naglašava da su kreirali različite medne mešavine, uključujući imuno mešavinu, bronhi mešavinu, energetsku mešavinu, kao i melem od meda, voska, propolisa i esencijalnih ulja.
Ova porodica godišnje ubere od nekoliko stotina do nekoliko tona meda, zavisno od vrste paše. Prošle godine su proizveli 450 kg bagremovog meda, dok je pre deset godina taj prinos iznosio tri tone. Bagremov med se smatra najskupljim i najtraženijim, dok suncokret donosi stabilan prinos od oko tri tone godišnje.
S obzirom na neizvesnost u vezi sa pašom i otkupom meda, Lukići su odlučili da prošire svoj asortiman proizvoda i aktivno učestvuju na domaćim sajmovima etno hrane i pića. „Danas imamo oko 30 različitih pčelinjih proizvoda. Blizu sam toga da napustim svoj posao i posvetim se pčelarstvu, ali za to je potrebno imati zaokružen sistem, uključujući selidbu pčela i objekat za ceđenje meda,“ objašnjava Petar.
Uprkos izazovima, Lukići su opredeljeni da nastave sa pčelarstvom i planiraju da povećaju broj košnica na najmanje 300 kako bi od pčelarstva mogli da žive. „Zadovoljni smo onim što smo postigli, ali znamo da je pred nama još puno posla. Potrebno je i dalje raditi na unapređenju naše proizvodnje i jačanju tržišne pozicije,“ zaključuje Petar Lukić.
Ova inspirativna priča o porodici Lukić pokazuje kako strast prema pčelarstvu može postati značajan deo porodičnog života, pružajući ne samo izvor prihoda, već i način da se očuva tradicija i poveže sa prirodom. U svetu gde su pčele ključne za opstanak ekosistema, Lukići su primer kako se ljubav prema prirodi i porodici može spojiti u uspešan poslovni poduhvat.
