Dok se u velikom delu sveta decembar vezuje za prazničnu atmosferu, porodična okupljanja i razmenu poklona, za milione ljudi 25. decembar prolazi kao sasvim običan datum. U mnogim državama, Božić nije priznat kao praznik, a njegovo obeležavanje ponekad je čak i strogo ograničeno ili zabranjeno. Razlozi za to najčešće su verski, politički ili kulturni.
U Severnoj Koreji, na primer, nema prostora za verske praznike, uključujući Božić. Državna ideologija smatra religiju pretnjom apsolutnoj vlasti i kultu ličnosti koji se gradi oko porodice Kim. Svaki pokušaj javnog ili privatnog obeležavanja Božića može dovesti do ozbiljnih kazni, uključujući zatvor. Zvanični kalendar ispunjen je datumima vezanim za vođe i istoriju režima, dok su zapadni uticaji i božićni običaji potpuno potisnuti. Najznačajniji zimski datum u Severnoj Koreji je rođendan Kim Džong Ila, koji se obeležava sredinom decembra.
U Saudijskoj Arabiji, kao jednoj od najznačajnijih islamskih zemalja, Božić se ne uklapa u islamsku tradiciju. Godinama su bile zabranjene javne proslave, dekoracije i simboli vezani za Božić. Ipak, u poslednje vreme primećuju se znaci popuštanja, uglavnom zbog ekonomskih reformi i otvaranja zemlje turizmu. U nekim luksuznim hotelima i tržnim centrima mogu se videti diskretni sezonski ukrasi, ali bez jasnih verskih obeležja. Glavni praznici u Saudijskoj Arabiji ostaju islamski – Eid al-Fitr i Eid al-Adha.
U Bruneju, koji primenjuje strogu verziju šerijatskog prava, javne manifestacije koje bi mogle uticati na muslimansko stanovništvo smatraju se neprihvatljivim. Iako nemuslimani mogu obeležavati Božić u privatnosti, svaka javna manifestacija, uključujući božićna drvca, svetlosne dekoracije, jaslice i nošenje kape Deda Mraza, strogo je zabranjena. Vlasti su više puta upozoravale građane i kompanije da se uzdrže od javnih čestitki i reklama vezanih za Božić.
Somalija, zemlja sa pretežno muslimanskim stanovništvom i nestabilnom bezbednosnom situacijom, takođe zabranjuje Božić. Odluka vlasti zasniva se na verskim razlozima, uz procenu da bi javno obeležavanje hrišćanskog praznika moglo izazvati nemire i reakcije ekstremističkih grupa. U Somaliji su zabranjeni javni ukrasi, bogosluženja i čak izgovaranje čestitki poput „Srećan Božić“. Fokus je isključivo na islamskim praznicima, dok se svako javno isticanje druge vere smatra narušavanjem društvenog poretka.
U Tadžikistanu, iako Božić formalno nije zabranjen, vlasti otvoreno obeshrabruju njegovo obeležavanje. Ovaj stav deo je šire politike ograničavanja stranih kulturnih uticaja i jačanja nacionalnog identiteta. Škole i preduzeća često dobijaju preporuke da ne postavljaju praznične ukrase i ne organizuju proslave, dok se prodaja jelki i božićne dekoracije povremeno ograničava. Cilj nije zabrana privatne vere, već sprečavanje javnog širenja običaja koji se smatraju uvezenim. Umesto toga, država snažno promoviše tradicionalne praznike, poput Navruza, persijske Nove godine, koja ima centralno mesto u kulturnom identitetu zemlje.
Ove zemlje ilustruju kako različiti kulturni, verski i politički faktori oblikuju način na koji se praznici proslavljaju ili zabranjuju širom sveta. Dok se većina ljudi u nekim delovima sveta raduje Božiću, za druge je to običan dan, a ponekad i dan straha od kazne ili represa. U svetu koji postaje sve povezaniji, važno je razumeti i poštovati različite tradicije i običaje koje oblikuju živote ljudi.
