Umesto luksuznog skijanja u Aspen-u, gde je potrebno rezervisati vikend nedeljama unapred i uživati u after-ski barovima, sve više skijaša se okreće destinacijama koje nude tišinu, prostor i pravu strast prema skijanju. Park Siti u Juti, nekada sinonim za savršeno organizovane skijaške odmore, prošle zime se suočio sa haosom: štrajkovima spasilaca, dugim redovima i nezadovoljnim turistima, što je pokazalo da luksuz često prestaje tamo gde počinje masovnost.
U međuvremenu, svetska skijaška karta se menja. Sent Moric, nekada simbol aristokratskog odmora, postao je budžetska destinacija zahvaljujući Ikon Pas mreži koja omogućava pristup raznim skijalištima po pristupačnijim cenama. S druge strane, planine Japana, koje su nekada bile rezervisane za najposvećenije avanturiste, postaju sve popularnije, privlačeći turiste koji traže autentično skijanje i jedinstvene pejzaže.
Jedno od skrivenih skijališta u Japanu je Tanigavadake Tenjindaira, koje se nalazi nekoliko sati vožnje od Tokija. Ova destinacija je poznata po tišini i dubokom snegu, a okružena je planinama koje pružaju mir i izolaciju od gradske buke. Sneg ovde je poznat kao juki puri, što u prevodu znači „sneg poput pene“. Tokom skijanja, avanturisti mogu istraživati prirodne kotlove i padine koje izgledaju kao da su sa druge planete.
U Francuskoj, Sent Foi Tarentez predstavlja alpsku oazu bez luksuznog kiča. Ovaj ski-centar, smešten blizu popularnih Val d’Izera i Tinja, čuva duh prošlih vremena. Dok susedi ulažu u moderne gondole, Sent Foi ostaje veran starim žičarama, a posetioci dolaze zbog neizmernih staza koje nikada nisu u potpunosti skijane i zbog lokalne zajednice koja čuva tradiciju skijanja.
Gulmarg u Kašmiru nudi jedinstveno skijaško iskustvo na ivici sveta. Gondole vas vode gotovo do 4.000 metara visine, gde se otvaraju tereni koji liče na beskrajne bele pustinje. Ovdje ne postoje luksuzni kafići; postoji samo planina i skijaši koji uživaju u njenoj suštini. Sneg je lagan i dubok, a pejzaž je toliko dramatičan da deluje kao iz dokumentarca o Himalajima. Iako postoji određeni nivo opreza zbog političke situacije, sama skijališta i sela su mirna i fokusirana na skijanje.
U Vermontu, skijalište Medžik se čini kao da je vreme zaboravilo. U svetu gde dominiraju veliki brendovi, ovo nezavisno skijalište čuva suštinu skijanja iz sedamdesetih. Ovde se nećete susresti sa komercijalizacijom; umesto toga, uživaćete u strmim šumskim stazama i lokalnom okruženju koje vas poziva na druženje i uživanje u jednostavnosti.
Na kraju, Kasl u Alberti predstavlja poslednju veliku tvrđavu kanadskog snouborda i skijanja bez gužvi. Usred provincije Banff, koja je podložna turističkoj eksploziji, Kasl ostaje skrivena tajna samo za najvernije. Ova planina nudi savršeno suvi kanadski sneg i gotovo nepostojeće redove, dok široke padine i skriveni žlebovi omogućavaju skijašima da se osećaju kao otkrivači. Dok Banff postaje urbani centar skijanja, Kasl ostaje mesto gde se može uživati u tišini i prirodi.
Ove destinacije naglašavaju važnost povratka korenima skijanja i uživanja u prirodi, daleko od komercijalizacije i masovnog turizma. Na svakom od ovih mesta, skijanje postaje više od sporta; to je iskustvo koje povezuje ljude sa prirodom i donosi mir koji se često gubi u savremenom svetu.
