Pet opozicionih stranaka u Srbiji, uključujući Narodni pokret Srbije, Srbiju centar, Zeleno-levi front, Pokret slobodnih građana i Stranku slobode i pravde, postigle su dogovor o koordinaciji svojih aktivnosti prema Evropskoj uniji. Ovaj korak je rezultat sve veće potrebe za jedinstvenim proevropskim frontom, s obzirom na trenutnu političku situaciju u zemlji i percepciju o stanju demokratije. Opozicione stranke ističu da je njihov cilj da obaveste Evropsku uniju o antievropskom karakteru aktuelne vlasti i da podstaknu međunarodnu zajednicu na aktivniju podršku proevropskoj alternativi.
Stranke smatraju da je delovanje kroz skupštinska tela postalo besmisleno zbog izigravanja procedura od strane vlasti. Kao motivaciju za ovo udruživanje, navode mogućnost dolaska misije Evropskog parlamenta u Srbiji krajem januara, što bi moglo pružiti priliku da se razotkrije trenutna situacija u vezi sa demokratijom i ljudskim pravima u zemlji. Branko Miljuš iz Stranke slobode i pravde naglašava da se njihova borba ne vodi između Istoka i Zapada, već između evropskog puta i potpune izolacije koja preti Srbiji pod vlašću radikala.
Međutim, poziv na saradnju nije naišao na jednoglasnu podršku. Demokratska stranka je već odbila poziv za saradnju, smatrajući da nametanje evropskih ideja u trenutnoj situaciji može biti kontraproduktivno. Predsednik stranke, Srđan Milivojević, ističe da budućnost Srbije ne zavisi od proevropskih stranaka, već od pobede studentskog pokreta koji je, prema njegovom mišljenju, postao ključni faktor u borbi za promene.
U poslednjih godinu dana, studentski pokret je postao dominantna opoziciona snaga, što je stvorilo dilemu za parlamentarne stranke – da li da se priklone ovom pokretu ili da razviju sopstvene pozicije. Analitičar Vladimir Dobrosavljević objašnjava da su se stranke odlučile za sopstveno profilisanje kako bi se približile biračima koji smatraju da je EU važna za budućnost Srbije.
Ova odluka je viđena kao očekivana i racionalna, s obzirom na to da stranke proevropske orijentacije žele da pokažu svoj stav prema evropskim integracijama. Uticaj stranog faktora, bilo da dolazi iz Istoka ili Zapada, ostaje ključna nepoznanica u srpskoj političkoj areni.
Važno je napomenuti da formalno telo koje bi komuniciralo sa evropskim institucijama neće biti formirano. Umesto toga, stranke će zajednički nastupati prema EU na osnovu usaglašavanja stavova. Ovaj model saradnje može pomoći u jačanju proevropske opozicije i u boljem predstavljanju njenih stavova na međunarodnoj sceni.
U svetlu ovih dešavanja, postavlja se pitanje kako će se razvijati politička scena u Srbiji i da li će opozicija uspeti da se konsoliduje u borbi protiv trenutne vlasti. Očekuje se da će dalji razvoj situacije zavisiti od sposobnosti opozicionih stranaka da se usmjere prema zajedničkim ciljevima i da privuku podršku šire javnosti, uključujući i mlade, koji su pokazali veliko interesovanje za promene u društvu.
Ova nova koordinacija opozicionih stranaka može predstavljati značajan korak ka jačanju demokratije u Srbiji i osnaživanju proevropskih vrednosti. Međutim, uspeh ovog poduhvata zavisiće od sposobnosti stranaka da prevaziđu unutrašnje razlike i da se fokusiraju na zajedničke interese, a ne na lične ambicije. Srbija se nalazi na prekretnici, a izbor koji će biti napravljen u narednim mesecima može imati dugoročne posledice za političku stabilnost i budućnost zemlje.
