Utorak, 16. septembar, označava početak 71. izdanja UEFA Lige šampiona, najvećeg evropskog klupskog takmičenja. Ove sezone, takmičenje donosi novi format sa 36 ekipa, što je povećanje u odnosu na prethodne sezone. Ipak, i pored ovog povećanja, broj srpskih predstavnika je izuzetno mali, što predstavlja zabrinjavajući trend za domaći fudbal.
Nažalost, samo pet srpskih fudbalera našlo se na spisku učesnika ovogodišnje Lige šampiona. Ti igrači su Lazar Samardžić iz Atalante, Dušan Vlahović i Filip Kostić iz Juventusa, Vanja Milinković-Savić iz Napolija i Jug Stanojev iz Kairata. Značajan deo srpskih fudbalera nije uspeo da se kvalifikuje, a posebno se to odnosi na Crvenu zvezdu koja je ispala u poslednjem krugu kvalifikacija, čime je drastično smanjen broj naših predstavnika.
S obzirom na trenutnu situaciju, čini se da su prošla vremena kada su srpski reprezentativci imali realne šanse za osvajanje ovog prestižnog takmičenja. Luka Jović, koji je sa Real Madridom osvojio Ligu šampiona pre četiri sezone, nije bio ključni igrač u toj tituli, jer nije imao minutažu tokom finala. On je tek četvrti srpski fudbaler koji je osvojio ovo priznanje u ovom veku, posle Branislava Ivanovića, Nemanje Vidića i Dejana Stankovića. Od 2013. godine, kada je Neven Subotić igrao za Borusiju Dortmund, nije bilo srpskog fudbalera koji je mogao da se pohvali minutažom u finalu Lige šampiona.
Kada se uporede srpski i hrvatski fudbaleri, situacija izgleda još nepovoljnije za Srbiju. Hrvatska svake godine ima predstavnike u Ligi šampiona, a često i osvajače. U ovoj sezoni, Hrvatska ima duplo više igrača koji učestvuju u ovom takmičenju, uključujući Josipa Šutala (Ajaks), Maria Pašalića (Atalanta), Josipa Stanišića (Bajern Minhen), Franju Ivanovića (Benfika), Dominika Kotarskog (Kopenhagen), Petra Sučića (Inter), Joška Gvardiola (Mančester Siti), Matea Kovačića (Mančester Siti), Mislava Oršića (Pafos), Ivana Perišića (PSV) i Fabijana Buntića (Karabag).
Za razliku od srpskih fudbalera, koji uglavnom nemaju značajnu ulogu u svojim timovima, mnogi hrvatski igrači su ključni članovi svojih ekipa i očekuje se da dobiju značajnu minutažu u Ligi šampiona. Ova razlika ukazuje na to da se srpski fudbal suočava sa problemima, dok Hrvatska nastavlja s uspešnim razvojem svojih igrača.
Trenutno, mnogi najbolji srpski fudbaleri igraju u nižim ligama ili manjim klubovima, što dodatno otežava situaciju. Takođe, Crvena zvezda, koja se takmiči u Ligi Evrope, takođe ima svoje izazove. Čini se da se nalazimo u fazi smene generacija, gde mladi talenti tek počinju da grade svoje karijere, dok stariji igrači polako završavaju svoje profesionalne puteve.
Ova situacija stvara zabrinutost među navijačima i stručnjacima, koji se nadaju da će u budućnosti biti više srpskih fudbalera u Ligi šampiona. Izgledi za oporavak i povratak na evropsku fudbalsku scenu zavise od razvoja mladih igrača i njihove sposobnosti da se probiju na međunarodnoj sceni. U međuvremenu, srpski fudbal će morati da se suoči sa izazovima i pronađe načine da poboljša svoju konkurentnost na evropskom nivou.
