Tiho i gotovo neprimetno, među mladima se širi nova vrsta anksioznosti poznata kao penijafobija, strah od siromaštva ili od mogućnosti da će završiti bez finansijske sigurnosti. Ovaj fenomen, koji je nekada bio marginalna tema, danas sve više privlači pažnju stručnjaka zbog sve izraženijih posledica koje ima na mentalno zdravlje mladih.
Penijafobija se može opisati kao snažan, često parališući strah koji pogađa mlade ljude suočene sa ekonomskom neizvesnošću, društvenim pritiscima i emotivnim opterećenjima. Pritisak koji mladi osećaju dolazi ne samo iz okruženja, već i iz ličnog iskustva, posebno nakon pandemije koja je mnogima donela gubitak posla, poteškoće s plaćanjem kirije i smanjene mogućnosti zapošljavanja. Osećaj krhkosti finansijske sigurnosti stvara dodatnu anksioznost, čineći mladima da se osećaju nesigurno i beznadežno.
Psihološki i kulturološki pritisak stvara dodatnu tenziju. Dominantni narativi o „uspehu po svaku cenu“ dovode do toga da mladi osećaju da svaki promašaj u karijeri ili životu ruši smisao njihovog postojanja. Psihijatrica Mari-Rouz Moro ističe da je „trka za uspehom postala okvir za sve“, što dodatno otežava situaciju.
Društvene mreže, kao što su Instagram i TikTok, igraju značajnu ulogu u povećanju ovog straha. Na ovim platformama mladi često vide idealizovane verzije života, savršene stanove i luksuzna putovanja, što stvara osećaj inferiornosti i pritisak da postignu slične standarde. Ovo poređenje može dovesti do hroničnog straha od neuspeha, posebno ako se ne postigne određeni materijalni standard u kratkom roku.
Simptomi penijafobije nisu uvek očigledni. Mnogi mladi ljudi razvijaju sitne navike kao što su preterana štednja ili izbegavanje društvenih aktivnosti zbog straha od nepotrebnih troškova. U težim slučajevima, penijafobija može dovesti do generalizovane anksioznosti, depresivnih epizoda i fizičkih simptoma kao što su glavobolje ili nesanica.
Kako bi se ublažio strah od finansijskog pada, ne postoje jednostavna rešenja, ali postoje koraci koji mogu pomoći. Prvo, upravljanje mislima i vežbe disanja mogu smanjiti napetost. Takođe, važno je distancirati se od poređenja s drugima, jer društvene mreže često predstavljaju idealizovanu verziju stvarnosti. Svaki pojedinac ima svoj tempo u postizanju ciljeva, a to treba poštovati. Razgovor sa psihoterapeutom može biti ključan u razumevanju izvora straha i pronalaženju strategija za njegovo ublažavanje.
Uspon penijafobije među mladima nije prolazni trend, već upozoravajući znak koji otkriva duboko ukorenjeno nepoverenje u budućnost i strah od gubitka sigurnosti. Ovaj fenomen ukazuje na sve teži teret društvenih očekivanja, koji dodatno komplikuje emocionalno stanje mladih.
U svetu gde je ekonomska neizvesnost sve prisutnija, važno je razgovarati o ovim problemima i tražiti rešenja. Penijafobija može imati ozbiljne posledice po mentalno zdravlje, stoga je ključno da se mladima pruži podrška kako bi se suočili sa svojim strahovima i pronašli načine za izgradnju finansijske stabilnosti. Podrška, razumevanje i otvoreni razgovori mogu biti prvi koraci ka prevazilaženju ovog straha koji se tiho širi među mladima. U tom kontekstu, važno je raditi na stvaranju okruženja koje podstiče sigurnost i stabilnost, kako bi mladi mogli da se fokusiraju na svoje ciljeve i snove bez opterećenja strahom od neuspeha.
