Predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije, Rodoljub Živadinović, upozorio je na ozbiljan problem uginuća pčela u regionu, koji je posebno izražen u Srbiji. U Vojvodini, pčelinjaci beleže dramatičan gubitak, gde uginuće pčela može dostići čak 100 procenata. Ova situacija predstavlja ozbiljnu pretnju ne samo za pčelare, već i za celokupnu poljoprivredu i biodiverzitet.
Živadinović je istakao da uzroci ovog pomora pčela nisu jednostavni. Klimatske promene, koje se manifestuju kroz ekstremne suše i nenormalne padavine, doprinose smanjenju kvaliteta polena, koji je od ključnog značaja za ishranu pčela. Na jugu Srbije, problem dominira varoa, dok je u Vojvodini glavni problem nedostatak polena.
U razgovoru je naglasio da nedostatak polena, kao i prisustvo parazita, čine pčele podložnijim bolestima. Prema njegovim rečima, očekuje se dolazak novog parazita, tropilaelaps, koji bi mogao dodatno pogoršati situaciju. Klimatske promene utiču na promene u ekosistemima, što omogućava pojavu novih parazita koji su opasni po pčelinje zajednice.
Veterinarski fakultet je sproveo analize u saradnji sa članovima Saveza, koje su pokazale prisustvo virusa akutne paralize kao dominantnog uzroka uginulih pčela. Ostali prisutni virusi, poput hronične paralize pčela i virusa deformisanih krila, postaju problematični kada pčele nemaju adekvatnu ishranu, što dovodi do slabljenja njihovog imunološkog sistema.
Živadinović je napomenuo da čak i kada postoji dovoljno polena, često nije odgovarajućeg kvaliteta, što dodatno komplikuje situaciju. Na sve to, sveprisutno zagađenje pesticidima, koje se koristi bez dovoljno znanja i kontrole, dodatno ugrožava zdravlje pčela.
Ova godina se ističe i po brojnim mrazevima, što će dodatno smanjiti broj pčela. Pčelari se suočavaju sa problemima, jer preostale pčele su oslabljene, a njihova aktivnost je drastično smanjena. Zbog ovoga, pčelari nemaju motivaciju da sele pčele na druga područja, jer se trude da ih oporave.
Živadinović je naglasio da će sve ove neprilike dovesti do problema sa oprašivanjem. Očekuje se dramatičan pad prinosa u poljoprivredi, jer će broj pčela koje su od vitalnog značaja za oprašivanje biti znatno smanjen. On je ukazao na važnost pčela za poljoprivredne proizvode, ističući da pčele ne samo da oprašuju cvetove, već i doprinose kvalitetu plodova.
Pčele su ključne za oprašivanje više od 80% gajenog bilja, a trećina hrane zavisi direktno od njih. U slučaju njihovog nestanka, svet bi se suočio sa ozbiljnim problemima u proizvodnji hrane. Živadinović je naglasio da pčelari dobijaju samo mali deo vrednosti koju pčele donose ekosistemu, dok je med samo jedan od njihovih proizvoda.
U zaključku, situacija sa pčelama u Srbiji i regionu zahteva hitnu pažnju i akciju, kako bi se zaštitile pčelinje zajednice i obezbedila održivost poljoprivrede. Bez pčela, suočavamo se ne samo sa smanjenjem prinosa, već i sa ozbiljnim posledicama po celokupan ekosistem. Potrebno je raditi na održivim rešenjima koja će omogućiti očuvanje pčela i njihovih staništa kako bi se obezbedila budućnost poljoprivrede i hrane na našim prostorima.
