Vanredni parlamentarni izbori na Kosovu i Metohiji zakazani su za 28. decembar. Iako zvanična izborna kampanja još nije počela, političke stranke već aktivno rade na mobilizaciji birača. Lideri albanskih partija, posebno Pokreta Samoopredeljenje pod vođstvom Aljbina Kurtija, obilaze birače i pružaju im obećanja o boljem životu. S druge strane, Srpska lista se suočava s izazovima prištinske administracije i pokušava da obezbedi učešće na izborima.
Pokret Samoopredeljenje, prema rečima Hekurana Muratija, očekuje da će osvojiti više od 50% glasova kako bi se nastavila dosadašnja vladavina. Murati naglašava da je cilj nekih političkih protivnika bio da se suzi prostor za delovanje kosovske vlade, što smatra tragičnim. Na ovu situaciju reaguje i Demokratska partija, koja smatra da je Kurtijeva vlada bila neuspešna, posebno zbog loših odnosa sa međunarodnim partnerima. Bedri Hamza iz ove stranke ističe da očekuju pobedu i mogućnost koalicije na osnovu dobrih rezultata na lokalnim izborima.
Ljumir Abdidžiku iz Demokratskog saveza Kosova takođe izražava spremnost da preuzmu vlast i poboljšaju upravljanje zemljom. On naglašava potrebu za vraćanjem poverenja građana i usvajanjem evropskih standarda. Predsednica tzv. države Kosovo, Vjosa Osmani, ističe da na Kosovu nikada neće biti antiameričke vlade, naglašavajući bliske veze sa Sjedinjenim Američkim Državama.
Srpska lista, koja predstavlja srpsku zajednicu na Kosovu, poziva svoje glasače na jedinstvo i odgovornost. Igor Simić iz Srpske liste ukazuje na progon srpskog naroda od strane Kurtijeve vlade i ističe da će se stranka boriti za prava Srba. Srpska lista nije precizirala s kim bi mogla ući u koaliciju.
Prema oceni Zorana Savića iz nevladine organizacije Aktiv, politička scena je duboko podeljena i predstojeći izbori su treći izbornik ciklus u ovoj godini. On smatra da će nakon izbora biti neophodna koalicija za formiranje vlade, jer je gotovo sigurno da Samoopredeljenje neće moći da samostalno formira vlast. Savić naglašava da će se fokus Samoopredeljenja i dalje zadržati na severu Kosova, dok će opozicione albanske stranke morati da rade na poboljšanju odnosa sa zapadnim saveznicima.
Pored toga, Savić dodaje da se na srpskoj političkoj sceni očekuje učešće samo tri srpske liste, što je manje nego na prethodnim izborima. On ukazuje na to da je jedina nepoznanica da li će Srpska lista osvojiti svih deset zagarantovanih mandata ili će Nenad Rašić zadržati jedno poslaničko mesto.
Posebnu pažnju izaziva povratak srpskih stranaka u prištinske institucije nakon trogodišnjeg bojkota. Savić naglašava da srpska zajednica trenutno ima samo dve funkcionalne institucije – školstvo i zdravstvo, te se postavlja pitanje kako će nova skupštinska većina tretirati srpske stranke.
U kontekstu mogućnosti formiranja stabilne vlade, Savić ukazuje na to da će biti neophodni dogovori kako bi se prevazišle institucionalne blokade koje pogađaju i albansku i srpsku zajednicu. Takođe, protesti podrške Hašimu Tačiju, bivšem predsedniku, dodatno utiču na političku atmosferu, a Savić smatra da se u okviru tih protesta izbegava pitanje komandne odgovornosti.
Iako je trenutni politički uticaj Tačija ograničen, Savić ne isključuje mogućnost njegovog povratka na scenu u slučaju oslobađajuće presude. On naglašava da Tači ima simboličku težinu među kosovskim Albancima, što može uticati na izbore u budućnosti.
U ovom političkom okruženju, jasno je da će predstojeći izbori biti ključni za oblikovanje budućnosti Kosova i Metohije, a odnosi između različitih političkih aktera ostaju neizvesni.
