Parlament Turske je u ponedeljak usvojio zakon o uslovnom pomilovanju hiljada kurdskih boraca iz Radničke partije Kurdistana (PKK) kao deo inicijative Vlade za postizanje mira s ovom zabranjenom militantnom grupom. Zakon bi stupio na snagu tek pošto turske vlasti potvrde da se PKK potpuno razoružala, čime bi se otvorila vrata za završavanje višedecenijskog sukoba koji je odneo desetine hiljada života.
Poslanici su sa velikom većinom podržali ovaj zakon, koji dolazi nakon što je PKK prošle godine objavila kraj svoje oružane borbe i odlučila se za samoraspuštanje u okviru mirovnih napora, pozivajući se na naloge svog vođe Abdulaha Odžalana, koji se nalazi u zatvoru.
Zakon o pomilovanju ima potencijalne posledice van granica Turske, uključujući jačanje veza između Turske i Iraka, kao i podršku sirijskoj vladi u integraciji područja pod kontrolom Sirijskih demokratskih snaga. Ovaj potez takođe može pomoći turskom predsedniku Redžepu Tajipu Erdoganu da pridobije podršku prokurdske stranke DEM, što bi mu omogućilo da ostane na vlasti i nakon završetka trenutnog mandata.
Zakon se sastoji od 12 članova koji definišu procedure za razoružavanje PKK i rehabilitaciju njenih članova. Pojedini osuđeni članovi PKK dobiće priliku da im se obustave kazne, dok će se istrage i suđenja odlagati na period od pet do deset godina, u zavisnosti od težine krivičnih dela. Borci osuđeni za teža krivična dela, poput namernih ubistava, biće isključeni iz ovih odredbi, što uključuje i Odžalana.
Osnovani su ministarstva i parlamentarni odbori koji će pratiti proces razoružavanja, a zakon će stupiti na snagu tek nakon potvrde Turskog saveta za nacionalnu bezbednost o potpunom razoružavanju PKK. Oni koji žele da iskoriste ovaj zakon imaće šest meseci da podnesu zahteve nakon što odluka bude objavljena u Službenom glasniku.
Mediji su izvestili da se očekuje da će najviše koristi od zakona imati članovi PKK koji se nalaze u egzilu, kao i oni u Iraku i Siriji. Međutim, novinski kanal ANF, povezan s PKK, izjavio je da zakon ima „ozbiljne nedostatke“ i da ne ispunjava zahteve za demokratske reforme i prava Kurda. Oni su pozvali na oslobađanje Odžalana, naglašavajući da mirni proces može napredovati samo ukoliko on bude slobodan.
Gulistan Kilič Kodžigit iz prokurdske stranke DEM izjavila je da narod Turske ima priliku da učvrsti mir i izgradi demokratiju, ali je priznala da zakon ima nedostatke koje treba ispraviti, posebno u pogledu prava Kurda i demokratskih reformi.
Musavat Dervišoglu, lider desničarske stranke Dobra stranka, izrazio je protivljenje zakonu, smatrajući da bi to moglo omogućiti Erdoganu da ostane na vlasti. Očekivalo se da će zakon lako proći kroz parlament, uz podršku Erdoganove vladajuće stranke, nacionalističkih saveznika i stranke DEM, dok je najveća opoziciona stranka Nova stranka takođe najavila podršku, uprkos kritikama.
DEM je tražio da Odžalanu, zatvorenog od 1999. godine, bude dodeljen zvanični status za koordinaciju procesa tranzicije, ali zakon ne pominje njegov status niti mogućnost puštanja na slobodu. Medijski izveštaji sugerišu da bi mogao doći do poboljšanja uslova života Odžalana u zatvoru.
PKK vodi oružanu pobunu protiv turske države od 1984. godine, a sukob je rezultirao velikim brojem žrtava i proširio se na teritorije Iraka i Sirije. Turska, Sjedinjene Američke Države i Evropska unija su PKK označili kao terorističku organizaciju. Organizacija je prvobitno tražila nezavisnu kurdsku državu, ali su njeni zahtevi kasnije evoluirali ka autonomiji i proširenju prava Kurda u Turskoj. Prethodni pokušaji mirnog rešenja između Turske i PKK su propali, a poslednji pokušaj je bio 2015. godine.
