Izveštaj Republičkog geodetskog zavoda otkriva da je poljoprivredno zemljište u Srbiji u poslednjih nekoliko godina doživelo značajan porast cena, a najskuplja parcela je prodata u opštini Ruma. Ova parcela, koja obuhvata površinu od 5 hektara i 66 ari, postigla je izvanrednu cenu od milion evra. Iako ova transakcija predstavlja izuzetak, prosečne cene zemljišta u Sremu daju realniju sliku tržišta, gde se poljoprivredno zemljište prodaje po cenama koje često prelaze 10.000 evra po jutru, sa prosekom od oko 8.000 evra.
Uprkos ovim visokim cenama, poljoprivrednici i investitori suočavaju se sa ozbiljnijim problemima – nedostatkom kvalitetnih parcela. Potražnja za zemljištem raste, dok je ponuda ograničena, što dodatno komplikuje situaciju na tržištu.
Rade Frajtović, vlasnik agencije za nekretnine, objašnjava da je rast cena zemljišta u Sremu deo opšteg trenda rasta vrednosti nekretnina. „Ako porastu cene stanova i kuća, moraće da porastu i cene poljoprivrednog zemljišta, koje na neki način prati taj trend. Cene su više od 10 do 20 procenata“, ističe Frajtović. On dodaje da je najveći problem u tome što na tržištu jednostavno „zemlje nema“.
Prema njegovim rečima, došlo je do „kristalizacije stanja“ na tržištu, što znači da su ljudi koji se ozbiljno bave poljoprivredom već kupili veće površine zemljišta, dok su oni sa manjim parcelama, podstaknuti dobrim cenama, već prodali svoje posede. Većina tih sredstava je potrošena za kupovinu drugih nekretnina, kao što su stanovi. Sve što se pojavi na tržištu po razumnijoj ceni, brzo se proda. Trenutne cene se kreću od 6.000 do 8.000 evra po jutru.
Iako su cene poljoprivrednog zemljišta u Sremu u porastu, svakodnevna praksa poljoprivrednika donosi više briga nego koristi. Suše, loši prinosi i niske otkupne cene, uz sve veća ulaganja u proizvodnju, otežavaju poslovanje mnogim poljoprivrednicima. Oni se često suočavaju sa problemima koji umanjuju profitabilnost, što dovodi do sve većih pritisaka na ovaj sektor.
S obzirom na sve izazove s kojima se suočavaju, poljoprivrednici su zabrinuti za budućnost svojih poslova. Ulaganja u modernizaciju opreme i tehnika su neophodna, ali se postavlja pitanje da li su spremni da ulažu u uslovima kada su prinosi nesigurni, a tržišne cene nepredvidive.
Takođe, na tržištu se primećuje i pojačana konkurencija među poljoprivrednicima, što dodatno komplikuje situaciju. Mnogi od njih se bore da ostanu konkurentni, dok istovremeno pokušavaju da obezbede stabilan prihod.
U ovoj situaciji, vlada i nadležne institucije bi mogle da igraju ključnu ulogu u pružanju podrške poljoprivrednicima, kako bi se osigurala stabilnost i održivost ovog sektora. Moguće su različite mere, uključujući subvencije, edukaciju i olakšanje pristupa tržištu, kako bi se pomoglo malim i srednjim poljoprivrednim proizvođačima da se nose sa izazovima.
Na kraju, iako se cene poljoprivrednog zemljišta povećavaju, pitanje ostaje: da li će poljoprivrednici uspeti da iskoriste te prilike ili će se suočiti sa još većim problemima u budućnosti? Samo vreme će pokazati kako će se situacija razvijati, ali jedno je sigurno – izazovi su značajni, a rešenja hitno potrebna.
