Tržište nepokretnosti u Republici Srbiji beleži značajan rast u četvrtom kvartalu 2025. godine. Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda (RGZ), vrednost tržišta porasla je za 9%, dok je broj transakcija povećan za 6,9% u odnosu na isti period prethodne godine. Ukupna vrednost prometa na tržištu nepokretnosti dostigla je 2,4 milijarde evra, što predstavlja najviši kvartalni nivo otkako je uspostavljen Registar cena nepokretnosti. U tom periodu registrovano je 37.386 kupoprodajnih ugovora, a od ukupnog iznosa, 394,8 miliona evra dolazi sa delimično regulisanog tržišta.
Prodaja stanova zauzela je najveći deo ukupne vrednosti prometa, sa 1,4 milijarde evra, što čini 61% od ukupno prometovane vrednosti. U odnosu na druge kategorije, za kuće je izdvojeno 189 miliona evra (8%), za građevinsko zemljište 176 miliona evra (7%), za poslovne prostore 109 miliona evra (5%), a za poljoprivredno zemljište 73 miliona evra (3%).
Jedan od značajnih trendova u četvrtom kvartalu 2025. godine jeste rast kreditne kupovine nepokretnosti. Oko 14% svih prodatih nepokretnosti finansirano je putem kredita, što predstavlja povećanje od 3 procentna poena u odnosu na prethodnu godinu. Najveći deo ovih sredstava usmeren je na kupovinu stanova, gde je u 31,8% ugovora o kupoprodaji registrovano kreditno plaćanje, što je znatan skok u poređenju sa 24,4% iz istog perioda prošle godine.
U Beogradu je zabeležen rast broja kupoprodajnih ugovora od 10,9%, dok je Kragujevac zabeležio porast od 5,8%. S druge strane, Niš i Novi Sad su zabeležili smanjenje broja ugovora, od 6,5% i 8,7% respektivno. U Beogradu je ukupno za stanove izdvojeno 768,5 miliona evra, što ukazuje na značajnu potražnju.
Kancelarija javnog beležnika Milka Sredojević iz Užica dostavila je 560 kupoprodajnih ugovora, što je najviše u četvrtom kvartalu, dok je kancelarija javnog beležnika Ana Petrović iz Beograda imala najveći obim novčanih sredstava, sa 82,3 miliona evra. Kancelarija javnog beležnika Srbislav Cvejić iz Beograda zabeležila je najveći obim novčanih sredstava na delimično regulisanom tržištu, oko 22,1 milion evra, dok je Milka Sredojević ponovo zabeležila najveći broj ugovora na ovom tržištu, sa 217 ugovora.
U okviru analize tržišta, najskuplji stan prodat je na Savskom vencu, ukupne površine 90 m2, i iznosio je 1,4 miliona evra. Takođe, najskuplji kvadrat na toj teritoriji prodat je po ceni od 15.298 evra. Najskuplja kuća na Savskom vencu prodata je za milion evra, a najskuplje garažno mesto plaćeno je 60.000 evra.
Izveštaj Republičkog geodetskog zavoda pruža sveobuhvatan uvid u tržište nepokretnosti u Srbiji, omogućavajući analizu trendova koji su značajni za investitore, kupce i prodavce. Ovi podaci su ključni za razumevanje dinamike tržišta, što može pomoći u donošenju informisanih odluka.
S obzirom na trenutne trendove, očekuje se da će tržište nepokretnosti nastaviti da se razvija, a s obzirom na rastuću potražnju i sve veću dostupnost kredita, investitori će verovatno biti motivisani da ulažu u ovu oblast. Ova situacija može doneti dodatne promene u cijenama nepokretnosti, kao i u strukturi tržišta u narednim kvartalima.
