Prvi pacijent iz Srbije sa malignim melanomom otputovao je u Moskvu kako bi započeo primanje nove vakcine protiv raka, koja je nedavno odobrena za upotrebu. Ova terapija, koja će trajati skoro pet meseci, označava važan korak u borbi protiv ove opake bolesti.
Kako je pacijent uspeo da se nađe na listi za ovu eksperimentalnu terapiju? Profesor Vladimir Jakovljević sa Fakulteta medicinskih nauka Univerziteta u Kragujevcu objašnjava da je proces veoma rigorozan. „Rusi su prilično zahtevni i strogi kada je reč o selekciji pacijenata. Ova vakcina je, zapravo, poslednja linija odbrane u borbi protiv malignog melanoma. Pre nego što pacijent dođe do ove faze, mora proći kroz hirurgiju i klasične terapije, a takođe mora pokazati pozitivan odgovor na imunoterapiju“, kaže profesor.
Pacijent je prvo evaluiran od strane vrhunskog onkologa, profesora Kovčina, koji je zatim poslao potrebnu dokumentaciju u Rusiju. „Ruski stručnjaci su takođe procenili da je on odgovarajući kandidat za ovu terapiju“, dodaje Jakovljević.
Nakon dolaska u Moskvu, pacijent je podvrgnut dodatnim pregledima. Tokom ovog procesa, uzeti su uzorci krvi kako bi se precizno definisalo mesto dijagnostičkog neoantigena koji će biti cilj vakcine. „Ovaj proces traje otprilike tri do četiri nedelje, nakon čega se formira vakcina“, objašnjava profesor.
Sam proces pravljenja vakcine traje sedam do deset dana, što znači da bi pacijent mogao da se vrati u Srbiju za mesec dana. „Nakon toga, pacijent će primati terapiju koja traje pet meseci, sa deset doza koje se daju svake dve nedelje. On ne mora ostati u bolnici, već može boraviti u smeštaju i dolaziti na doze“, naglašava Jakovljević.
Kada je u pitanju mogućnost da i drugi pacijenti iz Srbije dobiju istu terapiju, profesor Jakovljević ističe da je proces otvoren za sve koji ispunjavaju kriterijume. „Međutim, procedura je složena i finansijski veoma zahtevna. Troškovi lečenja iznose oko 100.000 evra po pacijentu, što uključuje dijagnostiku, smeštaj i samu terapiju“, objašnjava on.
Jakovljević je deo ruskog tima koji radi na razvoju i primeni ove terapije. U procesu povezivanja regiona sa ruskim stručnjacima ključnu ulogu igra profesor Poljević, koji je zadužen za regrutovanje pacijenata van Ruske Federacije. „Svi zainteresovani pacijenti mogu da nam se obrate, a dokumentacija se prvo prikuplja ovde u Srbiji“, dodaje Jakovljević.
Iako ne postoji ograničenje u broju pacijenata koji mogu biti primljeni, glavni problem ostaje visoka cena terapije. „Ukupni troškovi lečenja su značajni i predstavljaju najveće ograničenje“, zaključuje on.
Osim toga, Jakovljević objašnjava da se uspešnost eksperimentalnog lečenja prati kroz detaljne kontrolne preglede. „Očekuje se da metastaze, ako postoje, nestanu i da tumor praktično nestane, jer se ovom terapijom gađa samo tumor, bez potencijalnih nuspojava prema našem zajedničkom genomu“, kaže on.
U ovom trenutku, vakcina se koristi samo za lečenje malignog melanoma, ali se očekuje da će do kraja godine biti registrovana i za lečenje nesitnoćelijskih karcinoma pluća. „Takođe, postoji i vakcina protiv karcinoma kolona, koja će imati manju uspešnost nego kod malignog melanoma“, dodaje Jakovljević.
Govoreći o tehnologiji koja stoji iza ove terapije, profesor ističe da se radi o pristupu koji je već poznat u savremenoj medicini. „Slični principi korišćeni su i u razvoju Fajzer i Moderna vakcina protiv virusa SARS-CoV-2. Ova mRNA platforma predstavlja jedno od najintenzivnije proučavanih polja biomedicine“, zaključuje Jakovljević.
Pacijent koji je trenutno u Moskvi nastavlja lečenje dok se prati njegov napredak, a stručnjaci se nadaju da će ova terapija doneti pozitivne rezultate i otvoriti vrata za buduće inovacije u borbi protiv raka.
