U domaćoj ishrani heljda postaje sve prisutnija, a njeni proizvodi se koriste u različitim vrstama jela. Od heljdinog brašna pravi se hleb, pecivo, gibanice i pite, kao i testenina. U prodavnicama zdrave hrane i velikim supermarketima dostupni su različiti oblici heljde, uključujući brašno od oljuštenog zrna, integralno brašno, ljuspice i pahuljice, kao i griz.
Cena heljdinog brašna u prodavnicama iznosi 215 dinara za pola kilograma, dok kilogram ljuspica košta 1.350 dinara. Pržena heljda se prodaje po ceni od 102 dinara za 100 grama, dok 100 grama zrna košta 62 dinara. Većina heljde koja se prodaje u Srbiji potiče iz Rusije. Naši potrošači najčešće kupuju brašno za pravljenje palačinki, dok Rusi najviše traže ljuspice i zrno heljde, koje koriste za pripremu kaše.
Ljuspice heljde su takođe korisne za punjenje jastuka, jer sadrže visok nivo silicijuma, što pomaže u opuštanju vrata. Heljda se uzgaja na velikim nadmorskim visinama, između 1.100 i 1.200 metara, gde se ne koriste pesticidi ni veštačka đubriva. Na domaćem tržištu postoje dve vrste heljde: autohtona sorta golubica i uvozna, najčešće iz Rusije.
Prema Registru poljoprivrednih gazdinstava za 2024. godinu, u Srbiji je prijavljeno oko 1.000 hektara pod heljdom, pretežno u jugozapadnoj Srbiji, u brdsko-planinskim krajevima poput Javora, Zlatara i Nove Varoši. Ipak, potražnja potrošača i manjak domaćih proizvođača često nas primoravaju na uvoz heljde. U prethodnoj godini, u kategoriji brašna „ostalo“, gde spada i heljdino brašno, uvezeno je 118.514 kilograma heljde, ukupne vrednosti 95.000 evra. Većina uvezenog brašna dolazi iz Rusije, Mađarske i Austrije.
Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva ukazuje na to da podaci o godišnjoj proizvodnji heljde na domaćem tržištu nisu precizno poznati, ali se procenjuje da se godišnji rod može izračunati množenjem procenjenih površina sa prosečnim prinosom, koji varira od 1,6 do 2 tone po hektaru, u zavisnosti od kvaliteta zemljišta i agrotehnike.
S obzirom na rastuću potražnju za heljdinim brašnom, koje je bez glutena, postoji značajan potencijal za dalji razvoj tržišta. U Srbiji postoji veliki broj manjih lokalnih mlinova koji se bave meljavanjem heljdinog brašna i plasiraju ga na domaće tržište. Heljda je otpornija na nepovoljne klimatske uslove, što je čini pogodnom za uzgoj u brdsko-planinskim područjima, gde nema ozbiljnih bolesti i štetočina koje je napadaju, pa zaštita nije neophodna.
Zoran Sakić, jedan od proizvođača heljde iz Beograda, ukazuje na to da se površine pod heljdom svake godine menjaju, posebno otkako je uvoz iz Rusije počeo da obara cene domaće heljde. On objašnjava da heljda ima tri različite cene: prva je cena sa njive, druga nakon što se otrebi, a treća je cena za upakovani proizvod. Pre žetve, cena heljde iznosila je oko 1,2 evra po kilogramu, ali je sada jeftinija. Vegetacija heljde traje 110 dana – seje se početkom maja i žanje krajem avgusta, a može se sejati i kasnije, početkom juna, kada dospeva krajem septembra.
Sakić seje heljdu na površini od oko 15 hektara ispod planine Javor i od ljuspica pravi jastuke. Iako mnogi smatraju heljdu žitaricom, ona zapravo pripada porodici troskota i predstavlja jednogodišnju zeljastu biljku. Zbog svojih svojstava i načina pripreme, često se tretira kao žitarica, što je čini odličnim izborom za sve koji žele da izbegnu gluten u ishrani.
